Јован Б. Душанић: Дух Русије у срцу Српске
Верујући народ Епархије бањалучке са великом радошћу очекује прву свету архијерејску литургију у бањалучком српско-руском храму Преображења Господњег која ће бити одржана у недељу на дан Рођења пресвете Богородице (Мала Госпојина). У “Гласу” смо раније писали (14.9.2018) о освећењу темеља овог храма, који се гради у част Светог Николаја Романова као знак захвалности за све што је, као последњи руски цар, учинио за српски народ пре и током Првог светског рата.
Пројекат бањалучког српско-руског храма је урадио Московски архитектонски институт (МАРХИ). Ради се о прототипу некадашњег Храма чуда архангела Михаила који се налазио у московском Кремљу – срцу Руске империје. У току своје вишевековне историје Храм чуда архангела Михаила (саграђен 1358) је неколико пута мењао свој изглед, због дотрајалости, елементарних непогода (пожара) и ратних разарања, да би га бољшевици пре једног века (1929) разрушили. За основу бањалучког храма је узет изглед који је имао крајем XVII века. Пројекат који је урађен у Москви прихваћен је као идејни на бази кога су наши стручњаци, уз неопходне минималне корекције, урадили главни и извођачки пројекат. Оне су се односиле, пре свега, на чињеницу да се храм гради на изузетно трусном подручју, те је требало да се испоштују сви прописи градње у таквим условима. Осим тога, прихваћене су сугестије његовог високопреосвештенства архиепископа и митрополита бањалучког господина Јефрема да храм, који ће се градити у типичном руском стилу, има и елементе српске архитектуре. У једном од разговора у Москви главни архитекта храма, професор Алексеј Михаилович Капустин, саопштио ми је да су сугестије његовог високопреосвештенства господина Јефрема допринеле побољшању њиховог првобитног пројекта.
ТРИ ОЛТАРА
Бањалучки српско-руски храм налази се на тргу (кружног облика, површине 6.500 м²) у насељу Алеја центар и правоугаоне је основе, димензија 24,56×19,58 метара. Ради се о тропрестоном (тробродном) храму што значи да у њему постоје три олтара (са светим престолима – часним трпезама) и три брода (лађе) у наосу. Централни олтар посвећен је Преображењу Господњем, а бочни: један Светом Симеону Мироточивом и Светом Сави, а други Светом Николају Романову и његовој породици и они симболизује вишевековну блискост два братска народа и две сестринске цркве.
Изнад главног улаза у храм на висини од пет метара урађен је галеријски простор за хор, површине преко 100 м². Улаз у храм, преко наткривених улазних степеништа, предвиђен је са три стране (три портала: западне, северне и јужне стране), у везни део са западне стране (два улаза), те звоник један улаз са западне стране.
Својим специфичним спољним изгледом православни храмови, поред основне намене, представљају и архитектонски украс места на којима су изграђени. Куполе и звоник са крстовима су најпрепознатљивији елементи храма по којима се они издвајају од других грађевина. Поред тога они одражавају богату историју и културу, те доприносе естетском изгледу и симболичком значењу у складу са православном традицијом. На бањалучком српско-руском храму куполе са крстовима и звоник урађени су у типично руском стилу.
Сама купола представља небески свод и симболизује вечност и Божије присуство. Бањалучки српско-руски храм има пет купола карактеристичног облика – руских лукавица. Куполе у облику лукавице подсећају на пламен свеће и симболизују молитву и тежњу ка небу. Пет купола симболизују Исуса Христа (централна купола) и четири јеванђелиста (Матеја, Марка, Луку и Јована). Куполе на бањалучком српско-руском храму су златне што им даје препознатљив, блистав и луксузан изглед. Златна боја има симболику небеске славе, вечност, царствености.
Храмови са златним куполама посвећени су Христу и великим празницима. Плава боја симболише чистоту и непорочност, па се куполе са овом бојом (често и златним звездама) налазе на храмовима посвећени Богородици. Сребрена (сива) боја симболише светост и храмови са овим куполама посвећени су Пресветој тројици или светитељима.
Бањалучки храм красе и карактеристични руски – шаторски звоник, који има висок и шиљаст кров, облика купе и подсећа на шатор. Својом висином и обликом звоници симболизују везу између земље и неба, представљајући тежњу верника ка узвишеном и божанском. Граде се уз западни део цркве, било причвршћени уз главну грађевину или као одвојена структура, што је случај са бањалучким српско-руском храмом који је везним делом (сувенирницом) повезан са западним делом храма. На звонику су четири часовника, а у њему је пет звона различите тежине (од 325 до 2.640 кг), а дародавци (приложници) по једног звона je пет појединаца (са породицом) из Републике Српске.
Куполе и звоник украшени крстовима доприносе стварању светог простора и има дубок симболички значај. На бањалучком српско-руском храму постављени су карактеристични руски православни осмокраки крстови. Овај крст састоји се од вертикалне линије са две хоризонталне пречке на врху (горња краћа од доње) и једном косом пречком на дну. Све пречке су вертикалном линијом подељене на два дела тако да на крсту имамо осам кракова.
ПОВЕЗИВАЊЕ
Крст, осим естетске функције, има превасходно симболичку улогу. Представљајући Христово распеће и васкрсење крст симболизује Христову победу над смрћу и опредељење за Царство небеско. Крст је симбол спасења, пута којим се иде ка Господу и штит који нас заклања од искушења. Вертикална линија на крсту симболизује осу која повезује небо и земљу – божанско и људско. Средиште крста, где се преклапа ова линија са дужом хоризонталном пречком симболизује тачку повезивања Бога и човека и представља измирење и сабирање, одражавајући средиште вере из које све зрачи. Горња пречка на православном крсту има натпис који је био постављен изнад главе Исуса Христа – “Исус Назарећанин, цар јудејски”. Овај натпис Понтија Пилата, од ироничног и понижавајућег како је он замислио, постаће симбол хришћанске вере, наглашавајући улогу Исуса Христа као Месије и духовног владара. Мања, доња пречка је коса и симболизује вагу правде – која мери људске врлине и мане. Горња лева страна увек показује навише, према небу (што симболизује пут ка рају), док нижи крај показује према земљи (симболизује пакао и пропаст). Наиме, са Исусом Христом су разапета и два разбојника. Један од њих се покајао, био спасен и ушао у Царство небеско, док је други умро без покајања. Овај симбол би требало да подсети вернике на њихове грехе и на важност покајања.
Фонд за подршку хришћанске културе и наслеђа из Москве је дародавац свих 11 крстова – шест великих (један за велику, четири за мање куполе, један за звоник) и пет мањих крстова (три на улазним вратима у храм и по један на улазним вратима у сувенирницу и духовно-културни центар). Крстови на куполама и звонику чине и највише тачке храма. Висина крста на централној великој куполи износи 7,00, на четири мање 4,33, а на звонику 4,30 метара.
Данас Бањалуку краси један од најлепших храмова урађен у стилу древноруског црквеног неимарства који је вековима украшавао московски Кремљ. Он је и најзападнији храм саграђен у руском стилу, а у средини где живи већински православни народ, који ће сигурно допринети даљем учвршћивању везе два братска народа и две сестринске цркве и бити залог бољитку нас и наших потомака.
Духовно-културни центар
Истовремено са завршетком српско-рускoг храма Преображења Господњег приводе се крају и радови на Духовно-културном центру који се налази на ободу кружном трга иза олтарског дела храма. Правилног је лучног облика, димензија 37,00 х 15,50 м, спратности По+П+4+Пк и укупне бруто површине 3.373,70 м² (нето корисна површина 2.890,90). Уједначене је висине као и суседни стамбено-пословни објекти који се налазе на ободу кружног трга. Он има и функцију пратећег верског објекта (парохијског дома) па су у њему предвиђени разноврсни садржаји у складу са потребама корисника. Између осталог, ту ће бити: сала за вернике са чајном кухињом, велика сала за састанке са могућношћу преграђивања и мултифункционалности, седам учионица намењене за разне обуке и предавања, библиотека, музеј, архив и неколико станова. Сви нивои у објекту имају санитарне чворове и између њих постоје неопходне комуникације – лифт и степеништа.
Поред српско-руског храма и Духовно-културног центра постоји и подземна гаража (са 117 паркинг места) испод целе површине кружног трга у чијем центру се налази храм. Подрумским делом омогућена је директна веза Духовно-културног центра са подземном гаражом. Подземна гаража је физички одвојена од подземног дела верског објекта (храм, звоник и спојни-везни објект између храма и звоника) дуплим армирано-бетонским зидом.
Крст и “полумесец”
На руским православним крстовима (па и на бањалучком српско-руском храму) на дну се, по правилу, појављује “полумесец” који је данас углавном повезан са исламом као један од главних симбола ове религије. Међутим, полумесец на православном крсту нема везе са исламом, пошто је у Византији коришћен још у VI веку. Ислам се појављује касније (у VII веку) и као свој симбол полумесец муслимани почињу користити у ХII веку. “Полумесец” на дну православног крста представља “јасле” или “колевку” и има више симболичких значења. Пре свега, то је симбол рођења и утеловљења Христовог – подсећање да је Господ, пре него што је пострадао на крсту, дошао у свет као дете. Тако се повезује почетак и крај Христовог земаљског живота – колевка и крст. Осим тога, то је “колевка спасења”, јер се кроз Христа родило ново доба за човечанство, те симболизује сидро наде. У Посланица светог апостола Павла Јеврејима се наводи да крст за душу хришћанина представља наду, “котву душе, чврсту и поуздану” (6,19).
Преименовање Гундулићеве улице
Сада када је храм саграђен и почиње са редовним литургијским животом покрећем иницијативу и предлажем Скупштини града Бањалука да садашњу Гундулићеву улицу преименује у улицу Светог Николаја Романова. Така ће се српско-руски храм налазити у оквиру новоизграђеног дела стамбено-пословног насеља Алеја центар које је смештено између Алеје Светог Саве, Булевара Српске Војске, Светог Николаја Романова (уместо садашње Гундулићеве) и Олимпијских победника.
Овај храм, који је изграђен на централном делу кружног трга, би излазио на улицу Светог Николаја Романова (делом на коме је северни олтар у храму посвећен Светој царској породици Николаја II Романова), а широка пешачка саобраћајница од кружног трга простире се до Алеје Светог Саве (делом на коме је јужни олтар у храму посвећен Светом Симеону Мироточивом и Светом Сави).
