ИЗГУБИЛИ СМО ТРИ КОСМЕТА: Резултати пописа открили би размјере етничког чишћења Срба
Фото: РТРС
У чак 155 насеља у Федерацији БиХ у којим је, према подацима из 1991. године, живјело 12.113 Срба, данас нема ниједног становника, изјавио је економиста Мирослав Здравковић и изразио бојазан да се необјављивањем података са пописа у БиХ из 2013. године намјеравају прикрити праве размјере етничког чишћења на одређеним подручјима у БиХ.
Он је навео да је током протеклог пописа становништва у БиХ из 2013. године, чији подаци још нису објављени, утврђено да неколико српских села имало само једног или два житеља, попут дрварског села Срнетица, Балбашића код Трнова или Мијачице код Кључа.
„У БиХ су 1991. године Срби чинили већину у 698 насеља у којима је живјело 196.000 становника, од којих 168.000 српске националности. Број становника се у овим мјестима смањио за 100.000, а још се не зна њихова национална припадност јер подаци пописа на којем су се грађани изјашњавали о том питању нису познати“, рекао је Здравковић за „Политику“.
Он каже да је могуће да су у неким насељима у ФБиХ гдје су живјели искључиво Срби доселили нови становници, који нису српске националности.
„Слика ће нам бити јаснија када сазнамо национални састав становништва. Можемо да узмемо као примјер Гламоч, који је прије рата имао 12.500 становника, од којих 10.000 Срба, а сада има свега 4.000 становника“, рекао је Здравковић.
Он је подсјетио да су Срби пред почетак рата живјели на 70 одсто територије БиХ, те констатовао да је подјелом БиХ легализовано етничко чишћење Срба са подручја од 10.000 квадратних километара , што је јаднако површини Косова и Метохије.
„Када томе додамо територију у Хрватској са које је послије операција `Олуја` протјерано 250.000 Срба испада да смо изгубили три Космета“, навео је Здравковић.
Здравковић каже да се, према подацима до којих је дошао, „пуста“ насеља налазе на територији 34 општине у ФБиХ.
Највише испражњених села налази се у општинама Бугојно /17/, Доњи Вакуф /15/ и Вареш /15/. Око Бихаћа је остало празних 10 срспких насеља, око Гламоча осам, као и седам у Горажду.
„Насеље Бријесница Горња ,у општини Лукавац имала је прије рата чак 571 становника, од којих се 560 изјаснило као Срби. Сада су све куће празне. Насеље Лохово код Бихаћа напустило је од 1991. до 2013. године 706 становника. Чак 640 их је било српске националности“, упозорава Здравковић.
Он наглашава да су „угашена сва свјетла“ и у насељу Чемановићи на Палама које је прије рата бројало 242 становника, од којих се као Срби изјаснило њих 171, те навео да се из насеља Бухотина на Илиџи иселио 131 становник, од тога 94 српске националности.
Предсједник Удружења Срба из БиХ у Србији Душко Беловић каже да се, према истраживању, чак 750.000 Срба иселило из БиХ за вријеме грађанског рата и касније те да се мањи дио њих, 200.000 , задржао у Србији, а остатак расуо по свијету.
Он истиче да је посебно тешка ситуација у градовима, попут Мостара, гдје је прије рата живјело 25.000 Срба.
