Директор Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић најавио је да ће ускоро пред јавност изађи са документима који доказују и потврђују да је бошњачка истина о Сребреници велика обмана, фарса и фалсификат, а да су прави страдалници на том подручју подрињски Срби.
Он је изјавио Срни да су сви покушаји српске стране да Савјету безбједности УН предочи српска страдања у средњем Подрињу завршили неуспјехом, јер су тамо у јулу 1993. године сједили Медлин Олбрајт и Кофи Анан.
„Од нашег професора Николе Моравчевића сазнао сам да је, све што је стизало у УН о страдању Срба, њиховим утицајем уклањано и никада ниједан документ није дошао на дневни ред сједнице Савјета безбједности“, рекао је Иванишевић.
Он је истакао да је ад акта тако стављен званични документ Владе Југославије који је потписао Добрица Ћосић, а који је садржао комплетан списак Срба страдалих у Подрињу 1992. и 1993. године, дакле много прије страдања Бошњака у том крају.
„Дакле, УН су о страдању Срба обавештене још 1993. године од званичног Београда. Без реакције и уврштавања на дневни ред. То је судбина и извештаја индијског генерала и команданта УНПРОФОР-а у БиХ Сатиша Набијара у ком су наведени многи злочини над Србима“, указао је Иванишевић.
Он је нагласио да је Николе Моравчевић у својој књизи „Светлости запада“ документовано илустровао како се УН односио тада према бошњачким жртвама.
„Кад год је било речи о муслиманским жртвама увек су додавали једну-две нуле. Тако вам је, уместо пет, испало 5.000 силованих муслиманки. Све је то предимензионирано и чиста импровизација“, рекао је Иванишевић.
Он је указао да УН има документе на који је стављен ембарго и који ће за 30 година бити отворени.
„А, када се отвори видеће се да све што су муслимани радили била једна обична фарса и обмана, а да је Сребреница највећа манипулација“, рекао је Иванишевић.
Он је категоричан у тврдњи да у Сребреници у јулу 1995. године није било цивилних жртава, а да је званичан број страдалих фикција.
„Српски војници који су тада боравили на том подручју били су витезови – верујте ми. Они су прошли кроз села у којим су живеле породице убица њихове деце и родитеља и нико се ником није осветио. Био сам присутан када је један младић – Србин причао како је у дворишту једног муслимана видео свој намештај и ствари своје страдале деце и који је рекао да му није до освете, већ да ће тражити ствари назад“, рекао је Иванишевић.
Он је убијеђен да је мит о Сребреници 1995. године продукт тога што су муслимани очекивали покољ и велику српску освету за оно што су они Србима урадили 1992. године и касније.
„Када је освета изостала, када Срби никога нису убили од бошњачких цивила они су, ипак, кренули са обманама. То су заједно са Хашким трибуналом наметнули свету као истину, а велика грешка наших власти је што се нису посветили анализи документа које смо имали“, рекао је Иванишевић.
Када се сви документи отворе и када се сажму, каже Иванишевић, свијет ће се постидјети што је жртву назвао злочинцем, а злочинца учинио жртвом.
Тагови: Миливој Иванишевић, Срби, Сребреница