ИСТОРИЧАР БОЈАН ДИМИТРИЈЕВИЋ: И хашка документација аболира Младића од догађаја у Сребреници

Историчар Бојан Димитријевић изјавио је Срни да документација, коју је користио приликом научног писања биографије „Командант“ о генералу Ратку Младићу, прије свега она из базе Хашког трибунала, Младића аболира од догађаја у Сребреници у јулу 1995. године. Биографија „Командант“ о генералу Ратку Младићу објављена је 31. јануара.

Димитријевић је изјавио да је покушао да веже све детаље у вези са случајема Сребреница и Жепа и нагласио да је његов став да нема никаквог доказа да је генерал Младић било коме од својих потчињених наредио некакву ликвидацију заробљеника, те да генерал у времену када се то дешавало чак није био присутан у Републици Српској, него је био у Београду.

„Ја сам покушао читаоцу да прикажем све познате детаље тих догађаја и да на неки начин његову улогу у томе ставим ван контекста који му се даје у Хашком трибуналу“, рекао је Димитријевић.

Он је навео да је уочљиво да је Хашки трибунал само на бази паушалне оцјене једног од официра безбједности створио мит о удруженом злочиначком подухвату.

„Питање да ли је то изоловани и исценирани догађај или нешто друго, али покушао сам да Младићу одагнам ту оптужбу да је имао директну улогу у припреми“, рекао је Димитријевић.

Он је нагласио да је, просто, покушао да другим очима чита оно што је речено у Хашком трибуналу.

„Рекло би се, значи, да га не осуђујем од почетка него са разумевањем неког ко разуме војне хијарархије, начин командовања, одговорност у рату, да га протумачим. Ти извори и оно што је речено у Хагу могу се читати и тумачити на разне начине. Хашки трибунал је то радио негативно према Младићу, према Републици Српској самој, па чак и према Србији. Оно што је познато, међутим је довољно да Младића на неки начин аболира од тог догађаја“, рекао је Димитријевић.

Он је нагласио да су му основу за истраживање чиниле радне биљежнице које је генерал лично водио и које покривају цијели ратни период, као и да је користио изворе војних архива, посебно Архива документационог центра о домовинском рату из Загреба, са обзиром на то да се тамо налази грађа везана за период командовања у Книну у книнском корпусу.

„То је ново у књизи. Ново је у суштини и постављање Младића у једну нормалну историографску призму, јер њега, углавном, тумачи који су му ненаклоњени, сагледавају кроз догађаје везане за Сребреницу и у суштини понављају оно што је пресуда Хашког трибунала“, рекао је Димитријевић.

Он је нагласио да је идеја његове књиге била да генерала Младића покаже као официра који има своју каријеру, прије, у току и на неки начин послије рата, као човјека који је командовао Војском Републике Српске, а потом као човјека који је имао и значајан политички утицај у тим догађајима и да на тај начин, просто ту слику о њему доведе у балансирану раван у односу на углавном критичке ставове који се чују о њему.

Димитријевић је рекао да је проучавајући грађу стекао утисак да је Младић био узоран официр, педантан, да је био присутан на свим дијеловима ратишта када је то било потребно.

„Имао је командантске и стратегијске способности, што се види у неким операцијама као што је ослобађање Трнова 1993. године и да га је понекад пречесто било на фронту, да се спуштао на ниво командира одређене јединице, али то је прије свега због потребе његовог присуства у одређеним критичним дјеловима ратишта Републике Српске“, рекао је Димитријевић.

Према његовим ријечима, у принципу се може рећи да је Младић „у специфичним околностима рата дао највише што је могао, да је био присутан на првим линијама, али да поразговара и са политичким факторима који су одређивали судбину БиХ“.

Говорећи о томе како ће историја гледати на генерала Младића, Димитријевић је нагласио да ће у српском народу Младић бити поштован као један од херојских ликова овог времена, док ће га наши сусједи углавном третирати негативним оцјенама, прије свега заснованим на ономе што је написано у хашкој пресуди.

„Рекло би се да ће по том питању у јавности бити поларизован приступ, али што се тиче Републике Српске и највећег дијела становништва у Србији он је позитивна историјска личност“, рекао је Димитријевић.

Он сматра да ће читаоци из 300 страница његове књиге „Командант“ изаћи са комплетним доживљајем генерала Младића, али не само генерала, него и свих других актера и самог рата.

„Схватиће тај негативан однос међународне заједнице према српском питању, не само у БиХ него у цијелој Југославији“, закључио је Димитријевић.

Књигу „Командант“ објавила је Издавачка кућа „Вукотић медија“ 31. јануара.

Календар званичних промоција још није познат.

Тагови: Ратко Младић, Сребреница