Како се наводи у строго поверљивом допису који је Скупштини БиХ 30. маја 1996. послао тадашњи командант Армије БиХ, војницима је допремљено 374.982 комада метака, 436 разних бомби, 131 тромблон, 44 лансера, 292 лансера РПГ7, 59 мина за ручни бацач, један ракетни лансер од 107 мм, 28 ракета.

Како се наводи у допису, војницима је путем ваздушног моста допремљен и ласер „црвена стрела“, 275 мина од 60мм, 24 зоље, 740 мина од 82 и 122мм.

За свакодневне потребе и награде најбољим борцима у Сребреницу је из Сарајева стигло и 350.000 марака, а за „фонд шехида“ 308.000 марака.

Како пишу „Новости“, Делић у документу открива како су се снабдевали борци Алије Изетбеговића у Сребреници, која је званично била демилитаризована и заштићена зона УН.

„Оволико средстава није добило Горажде, а са далеко мање средстава бранило се Сарајево 1992. и 1993. године“, навео је Делић у документу.

Делић се у допису жали да су нелојална борба за власт и поделе по том основу, лош однос МУП и Арније БиХ, убиство неистомишљеника и политичких противника, ратно профитерство, криминал и лоша организација одбрамбених снага били озбољни унутрашњи разлози који су довели до пада Сребренице у јулу 1995.

Као „позитивне резултате“ он помиње масакре над Србима 1992, не само у сребреничком крају, већ и у целом Подрињу, од Скелана до Зворника.