ИМА ЛИ ПРАВДЕ ЗА ЖРТВЕ ДОБРОВОЉАЧКЕ: Нападом на колону ЈНА руководили су Ганић и руководство из Сарајева

Обиљежавање 23 године од страдања припадника ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици почеће јутрос служењем парастоса у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву, а потом је предвиђен одлазак у федерално Сарајево и мирна шетња улицом у којој је извршен злочин.

Програм обиљежавања почеће у 9.30 часова служењем парастоса у цркви у Миљевићима, док је у 10.00 часова предвиђен полазак аутобуса за федерално Сарајево.

У 10.30 часова у Сарајеву биће организована мирна шетња са прислуженим свијећама и цвијећем бившом Добровољачком улицом и вјерски помен.

Обиљежавању 23 године од злочина у Добровољачкој улици, гдје су првих дана маја 1992. године мучки убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а 207 заробљено присуствоваће, између осталих, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је на челу Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић рекао је да на обиљежавању 23 године од злочина у Добровољачкој улици очекује више учесника него ранијих година.

Учеснике скупа ће, осим припадника кантоналног МУП-а, обезбјеђивати и припадници МУП-а Републике Српске.

Обиљежавање 23 године од злочина организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, која се 3. маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан /крњег/ Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ.

Иако је за безбједност младих војника гарантовао тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута оружаним нападом.

Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два Муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.

Током 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНА у Сарајеву почињени су тешки злочини: напад на колону војника у Добровољачкој улици и отимање чланова њихових породица, које су паравојне мислиманске формације користиле за уцјењивање и размјену.

Припадници „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, „Бисера“ и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отимали су дјецу и супруге припадника ЈНА да би их потом размјењивали, с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.

Правосудне институције БиХ, упркос тврдњама да „раде“ на том случају, ни након 23 године од крвавог злочина у Добровољачкој улици нису учиниле ништа на процесуирању криваца, а породице жртава нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко поубијао недужне младиће.

Према бројним свједочењима и пресретнутим разговорима тадашњих муслиманских лидера, злочин у Добровољачкој почетком маја 1992. године над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби починили су припадници такозване Армије РБиХ и Територијалне одбране РБиХ.

У злочинима су се посебно „истакли“ припадници паравојних муслиманских фаланги, којима су командовали освједочени предратни криминалци.

Јавност у Републици Српској све ове године огорчена је због спорости и неефикасног процесуирања злочина у Доборовољачкој улици, иако су у истрагама најчешће помињана имена била: Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић – Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић – Ћело…

Тагови: Годишњица, Источно Сарајево, ЈНА, Парастор, Сарајевска Добровољачка улица