ИГРЕ ОКО СРЕБРЕНИЦЕ: Откривен тајни пакт Лондона, Париза и Вашингтона из 1995.
Фото: З. Шапоњић
Вашингтон, Париз и Лондон склопили су још у мају 1995. тајни договор да се обуставе војне акције против Војске Републике Српске и да се уздрже од реаговања када Младићеве трупе крену у заузимање енклава под заштитом Уједињених нација у источној Босни. О овом договору нису обавестили ни холандску владу ни холандске плаве шлемове, који су у Сребреници у то време били распоређени у оквиру мировне мисије Уједињених нација (Унпрофор).
Ови подаци, обелодањени у документарцу који је у понедељак увече приказан на холандској државној телевизији, произлазе из обавештајних депеша архивираних у Клинтоновом центру у Литл Року, у Арканзасу, заједно са више хиљада докумената који још нису доступни јавности.
За Холанђане је шокантно сазнање да је њихов батаљон био препуштен сам себи, а да је потом војска Холандије доживела страшну компромитацију због перцепције да није заштитила бошњачко становништво од масакра. Тим пре што се за то сазнало непосредно пред двадесетогодишњу комеморацију жртвама Сребренице.
Из докумената похрањених у центру у Арканзасу, родном месту тадашњег председника САД, види се да се Бил Клинтон телефонски консултовао са тадашњим председником Француске Жаком Шираком и британским премијером Џоном Мејџором, који су тражили да се обустави бомбардовање српских положаја како би се заштитили британски и француски плави шлемови које су босански Срби држали као таоце. Такође, Бил Клинтон је наложио да се о пакту „не дају никакве изјаве”.
Холанђане је посебно изненадило сазнање да је генерал Ратко Младић знао да авиони НАТО-а неће бомбардовати његове трупе кад крене у освајање Сребренице, а да они нису. По подацима који се откривају 20 година после трагедије, Ратку Младићу је практично било омогућено да несметано уђе у Сребреницу и да изведе масакр. Холандски дневник „Алхемајне дахблад” пише тим поводом да је „после двадесет година откривена највећа мистерија о паду Сребренице” и оптужује „САД, Француску и Велику Британију” да су у лето 1995 „тајним споразумом ускратили обећану ваздушну подршку холандском батаљону Унпрофора”. У тексту с насловом „Холандија мора тражити од САД разјашњење” лист тврди да „Хаг није имао сазнања о тајном споразуму великих сила”, са којима је био у савезничкој мисији чувања мира у БиХ.
Огласио се и некадашњи холандски министар одбране Јорис Ворхуве који је за ову тајну „сазнао пре неколико месеци” када је проучавао документа која је„Бил Клинтон учинио доступним пре две године”.
И Ворхуве тврди да Холандија никад није обавештена о одлуци да се не бомбардују српски положаји и да је холандска влада рачунала на обећање Уједињених нација да ће бомбардовање српских положаја отпочети најкасније два сата по добијеном захтеву.
„Да смо били обавештени о одлуци од 28. маја, ми бисмо одмах реаговали и подсетили штаб УН на то обећање”, рекао је у интервјуу холандским медијима Јорис Ворхуве. Он је додао да такви односи „не би смели да постоје међу савезницима”. Према речима бившег холандског министра, Француска је нарочито инсистирала на обустави бомбардовања српских положаја јер је Младић држао као таоце више од 300 британских и француских војника. Подршка из ваздуха би, по његовом убеђењу, потпуно променила ток догађаја јер би „Младић тада био заустављен око енклаве, могао би да је штрпне, али не и да је прегази”.
„Настала би хуманитарна катастрофа великих размера, јер у енклави је живело 40.000 људи. Али Уједињене нације би имале времена да евакуишу становништво у централну Босну”, оцењује Ворхуве.
Са двадесет година закашњења најзад је одговорено на питање које прогања Холанђане још откад је њихових сто педесет лако наоружаних плавих шлемова неславно са стране посматрало како се одводе муслимани из Сребренице. Зашто није било одговора на њихове поновљене позиве да добију ваздушну подршку? Француска и Британија бојале су се за своје војнике који су били таоци, мање су марили за несрећу Сребреничана, па и холандског батаљона. Клинтон није желео да се о договору јавно говори да „не би испало да је Унпрофор слаб”, објашњава овај документарни филм, који је пре две вечери изазвао буру реаговања у Холандији и ван ње.
Бивши босански амбасадор у УН Мохамед Шаћирбеј упитао је холандску владу на свом твитер налогу да ли сада схвата да су савезници поставили замку и Холандији, а не само убијеним Сребреничанима. За бившег холандског министра одбране нема никакве сумње да је холандска војска изиграна и издана:
„У тексту одлуке (о обустављању бомбардовања српских положаја око енклава) ниједном се не помиње реч Холандија. Лично мислим да је то врло озбиљно питање. Ми смо савезници. Холандији је поверен најтежи задатак у целој источној Босни и требало је да нас бар обавесте.”
О улози холандских плавих шлемова који су се у Сребреници у оквиру холандског батаљона смењивали од фебруара 1994. до новембра 1995. оштро се полемише свих ових година. Трећу поставку холандског батаљона под командом потпуковника Томаса Кареманса задесила је судбина да буду присутни када је војска генерала Младића ушла у енклаву. Иако су га звали „дач батаљон”, група од сто педесет војника била је наоружана само лакшим оружјем, по правилима мандата Уједињених нација о чувању мира.
Мишљење о војсци се у Холандији од Сребренице веома променило. Званично седмогодишње исцрпно истраживање о догађањима у Сребреници и око ње које је спровео угледни Холандски институт за ратну документацију у Амстердаму, објављено у априлу 2002, довело је до оставке тадашњег премијера Вима Кока и до пада владе. У књизи се на 3.400 страница критикују политички и војни врх зато што нису спречили масакр. Међу врло оштре оптужбе спадају оне да војна мисија није била припремљена за терен, да није било координације између министра одбране и министра спољних послова, али се такође наглашава да је одбијен захтев потпуковника Кареманса за помоћ авијације из ваздуха.
После нових открића холандски истраживачи и посланици упућени у збивања у Сребреници остају при томе да је Холандија била „наивна” и да није знала за договор који је Клинтон постигао са Лондоном и Паризом. Берт Бакер, холандски политичар, подсећа да су „Босанци увек веровали да је пад Сребренице велика завера”. По Бакеру, „Срби су очигледно били свесни да нису морали ничега да се плаше током заузимања Сребренице и Жепе”.
У Литл Року, остало је, како се указује у документарцу „Зашто је Сребреница морала да падне”, на хиљаде неоткривених докумената о овом догађају. Холанђани траже да се они што пре објаве како би се сазнала истина.
Нова открића указују да је Лондон заједно са Паризом и Вашингтоном практично омогућио злочин у Сребреници, а генерални секретар УН Бан Ки Мун рекао је јуче да је Сребреница „колективна сенка на савести међународне заједнице, која није испунила обавезу да заштити људе”. Он је такође нагласио да и УН и Савет безбедности деле одговорност за овај догађај.
