Већ неколико година неименовани „портпарол“ Стејт департмента (функција непозната у дугогодишњој медијско-политичкој пракси) даје изјаве за регионална дописништва западних медија и то чини углавном када су у питању потези председника Републике Српске Милорада Додика.
Овај пут „портпарол“, коме је углавном посао да се експонира, а не да се скрива, коментарисао је сусрет Милорада Додика и руског председника Владимира Путина у Москви 23. маја.
Поводом тога, „портпарол“ (име непознато редакцији), нагласио је да „ниједна влада, ни на ком нивоу, не би требало да у овом тренутку проширује сарадњу са Русијом, док та земља спроводи агресију против Украјине”.
„Стаза која води демократској, просперитетној и сигурној будућности, што сви грађани Босне и Херцеговине желе, пролази кроз Брисел, а не кроз Москву. Стога, сматрамо Додиков пут контрапродуктивним и надасве штетним”, навео је овај маскирани портпарол.
Нове санкције увод у распад БиХ
Иако нисмо сигурни у постојање особе која се крије иза идентитета „портпарола Стејт департмента“, не можемо, а да се не запитамо које контрамере западне државе могу да спроведу због срдачних односа Бањалуке и Москве. Подсетимо, председник Републике Српске Милорад Додик већ се налази на црној листи Вашингтона (од 2017.) и Лондона (од 2022.).
Не треба заборавити ни такозваног високог представника Кристијана Шмита, који иако нелегитимно постављен на ту функцију, уз подршку западних амбасада може да предузме неке акције.
Политикологу Војиславу Савићу симптоматична је брига за просперитет и будућност српског народа који показују западне владе. Он подсећа да су бомбе које су падале изнад Српске и Србије деведесетих долазиле управо са Запада и због тога ће бити потребно много више уверавања у добре намере које долазе из Брисела и Вашингтона.
„Мислим да Запад нема ни потребу, нити видим сврху да уводи нове санкције. Додик је већ под санкцијама САД, док Шмит не би смео да прелази границе и меша се у избор грађана Републике Српске јер би то БиХ увело у кризу и њен коначни распад. Тако да се ради о веома осетљивом тренутку и мислим да се ради о ратовању изјавама које не би требало да прелива“, сматра Савић.
То је, како наш саговорник каже, оно што је у овом тренутку рационално и шта је могуће очекивати на основу јавних, доступних података. Ипак, једно је рационално размишљање, а друго су намере западних политичара, додаје Савић.
Запад одавно испуцао арсенал санкција
Да контрамера према Додику неће бити можда најбоље говори и то што његову посету Москви коментарише неименовани „портпарол“. Како Савић вели, то наводи на помисао да се ради о прављењу вести ради вести, како би се попунио празан простор и како би се створио утисак да је Република Српска изолована, што служи прављењу атмосфере у ентитету ФБиХ.
„Мислим да се ради о фабриковању које није страно ниједном медију, па ни медијима на босанском језику, да измисле неког портпарола и да му у уста убаце речи које су потребне њима и њиховим власницима“, категоричан је Савић.
Слично размишља и професор бањалучког Факултета политичких наука, др Милош Шолаја. Према његовим речима, западне државе би тешко могле да Додику уведу нове санкције, а да не отворе нову кризу у БиХ.
„Ни САД, па чак ни високи представник, који није потврђен у савету безбедности немају инструменте којима би тако лако располагали да би могли да силом спроводе одређене санкције. Оне могу бити политичке, али тај вид санкција у великој мери је испуцан, тако да је, осим оваквог изражавања става, тешко рећи шта би још могле бити санкције“, каже Шолаја.
Што се саме изјаве тиче, ради се о ставу који је познат – у ситуацији руско-украјинског конфликта, Вашингтон и Брисел у потпуности држе антируску позицију и не одговара им никаква активност која може да на било који начин утиче на то да се Русија на било који начин појављује као фактор који утиче на међународне односе.
