Политику, а не правду, донијело је преношење дефиниције геноцида у руке међународних судова, истиче професор економије и друштвене историје са Бечког универзитета Ханес Хофбауер.
– Јер, поставља се основно питање: ко је тај који дефинише масакре или масовна убиства као геноцид? – рекао је Хофбауер за „Вечерње новости“.
Он наводи да дефиниције геноцида лако могу бити инструментализоване у геополитичке сврхе и упозорава да се то и догађа.
Хофбауер, који је о овој теми написао научни рад „Правосуђе као наставак ратовања“, рекао је да је у ранијем законодавству ЕУ само у Њемачкој и Аустрији било предвиђено кажњавање порицања злочина над Јеврејима у Другом свјетском рату.
– Сада, ако неко каже како се у Сребреници није догодио геноцид, излаже се пријетњи кривичног прогона. `Масакри у Сребреници` и то како их тумачимо користе се за криминализацију мишљења – каже Хофбауер.
Он наводи да је ЕУ под притиском њемачког министра правде 2008. године драматично проширила „злочин другачијег размишљања“.
До 2008, у Аустрији и Њемачкој било је кажњиво само негирање Холокауста, а онда је донесена Оквирна одлука Европског парламента којом се све чланице ЕУ обавезују да у року од пет година у своја законодавства уврсте кажњавање порицања геноцида и раних злочина.
У тексту се подсјећа да су многи стручњаци доказали да се злочин у Сребреници никако не може окарактерисати као геноцид.
– Конвенција УН о геноциду наглашава да није питање колико је људи убијено, него намјера да се угаси нека нација, етничка, расна или вјерска група. Инкриминисати само српску страну не одражава реалност ових ратова и то није праведно – напомиње Хофбауер.