ХЕРОЈ НА СМРТИ СВОГА СИНА

Не постоји човјек у Републици Српској кога није потресла смрт Давида Драгичевића, двадесет једногодишњег младића из Бања Луке који је трагично изгубио живот.

Након ове трагичне смрти највише руководство Републике Српске саопштило је, да је свима циљ да се што је прије могуће утврди узрок смрти младог Давида и да то могу урадити једино институције, а прије свега Тужилаштво и полиција Републике Српске, од којих је то директно и затражено. Исто руководство, са дубоким пијететом, изашло је оцу настрадалог Давида, Давору Драгичевићу у сусрет када су у питању његови лични захтјеви, везани за истрагу о трагичном убиству његовог сина.

Медјутим отац настрадалог младића одлучио се да правду тражи на улици и само неколико дана након трагичне смрти свога сина пристао да своју трагедију и успомене на сина инструментализују стране службе, да се скуп и овај трагични догађај исполитизују, а Давор Драгичевић да успомену на свог сина чак уновчи, стављајући је у службу страних служби за дестабилизацију Републике Српске и рушење актуелне власти.

Покрет “Правда за Давида” је производ општег образца субверзивног обавјештајног дјеловања који је радјен под овим сценаријом: “Окупити лажни узорак друштва у Републици Српској (Правда за Давида) на централном мјесту у Бања Луци, зато што је најпогодније за манипулацију”.

Нема сумње да је Давор Драгичевић, отац трагично настрадалог младића Давида, највећи манипулатор сопствене трагедије коју је чак добро и уновчио. Уосталом, да се не лажемо, зар Давор Драгичевић јунак улице, звијезда тргова, месија, говорник, “освајач слободе” нажалост није постао херој на смрти свога сина?

Када га на примјер Сенад Хаџифејзовић, на сарајевској Фејс тв, која припада групи која потпаљује медијску ватру у случају Давид Драгичевић , на почетку емисије пита: Како сте?, Давор одговара : “Одлично сам”

Без трунке емоције, уредно ошишан, обријан, дотјеран!? Ту се одао. Излетјело му. Све остало што је говорио било је наштребано. Он на ТВ наступа као командант неке паравојне формације, најављује револуцију, објављује рат држави, оптужује, пријети, прозива, у зависности од сценарија кога добија на дневним нивоу. Каже да злочинци немају вјеру ни нацију, а одмах потом каже да су му сина убили Срби, православци!?!

Но оно што сваком нормалном човјеку мора запарати уши је изјава на Фејс телевизији, а и прије тога, да ће сада, први пут након пет мјесеци, ићи сину Давиду на гроб и да му доноси дуње из дворишта.!? Након пет мјесеци први пут на гроб сину!!?? Шта рећи? Са најдубљим пијететом се питамо како је отац могао да не оде на гроб свом сину пет мјесеци и шта је радио и шта га је то спречавало? То са дуњама му је препоручено да нагласи иако се добро види да и у том моменту тај човјек нема емоцију кад прича и ради само шаблонски .

На крају зар нам мангупи из страних обајештајних редова употпуњених лидерима опозиције у Републици Српској, преко свог портпарола Давора Драгичевића, који је своју трагедију ставио у службу других, не најављују револуцију и то баш 5. октобра. Зато што Срби добро знају шта се тада десило у Србији.

Јел револуција хвала свима онима који су показали пијетет према трагично настрадалом његовом сину? Напокон куда је пошао тај “херој” Давор Драгичевић? У дизање револуције или да сачека да напокон сазнамо од надлежних институција како је настрадао његов син?Истина се мора сазнати кад тад а многе започете револуције су пропале ма ко стојао иза њих.