ГРУЈИЧИЋ: Оптужница не обухвата ни један проценат Орићевих злочина

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Младен Грујичић поздравио је коначно подизање оптужнице против Насера Орића, али и истакао да је срамно и жалосно што се на то чекало двије деценије и што оптужница није свеобухватна и не обухвата ниједан проценат злочина над Србима које су починили Орић и његови потчињени.
„Поново се, изгледа, жели провести формалан судски процес и суђењем за три убиства занемарити бројни масовни злочини које су над српским народом средњег Подриња починили Орић и његови сљедбеници, као удружени злочиначки покрет“, изјавио је Грујичић Срни.

Он каже да ће Орић одговарати за „једно дрво у у комплетно посјеченој шуми“ јер одговара за убиства три српска заробљеника, а одговоран је за више десетина заробљених, од којих се њих око 60 са подручја Сребренице и Братунца још воде као нестали.

„Под његовом командом и наредбом убијене су десетине заробљених Срба и стотине српских цивила – стараца, жена и дјеце и срамно је да то оптужницом није обухваћено“, каже Грујичић.

Према његовој оцјени, и овом оптужбом настоје се умањити српске жртве и занемарити обим почињеног злочина.

„Зашто Тужилаштво БиХ не обухвати пријаве, изјаве и свједочења за све злочине које су Орић и његова злочиначка група починили над српским народом Сребренице и Братунца од априла 1992. године до краја рата? Зашто се плаше чињеница?“, пита Грујичић.

Он сматра да је ово још један покушај опструкције и примјене двоструких аршина у раду Тужилаштва БиХ које занемарује масовне злочине и убиства српских цивила у Гниони, Карну, Ратковићима, Брежанима, Магашићима, Ранчи, Залазју, Сасама, Крњићима, Подравању, Факовићима, Бјеловцу, Кравици, Скеланима и околним селима, те неосновано затварање, мучења и ликвидације свих Срба који су на почетку рата остали у урбаном дијелу Сребренице лојални муслиманској власти.

„Зашто се Тужилаштво плаши да оптужницом обухвати све те предмете и злочине почињене над Србима у очитој намјери да се српски народ на овим просторима потпуно уништи и затру сви трагови његовог постојања и културе ?“, пита Грујичић и каже да очекује проширење оптужнице уколико постоји имало достојанства и професионалности у раду правосуђа БиХ.

Грујичић каже да је иронично да се Орићу суди за само три српске жртве од више од три хиљаде убијених, од којих су половина били цивили, и треба да му се суди за почињени геноцид јер је видљиво да је постојала геноцидна намјера коју су припадници муслиманских формација успјешно проводили под његовом командом убијајући и уништавајући све што је српско.

Грујичић каже да породице српских жртава већ двије деценије очекују да починиоци злочина над њиховим најдражим коначно буду процесуирани и надају се да ће правосуђе БиХ овог пута професионално водити судски поступак и да неће подлећи притисцима бошњачког политичког врха и корумпираних представника разних међународних организација у БиХ, те да ће оптужница бити проширена и обухватити све злочине које су починили Орић и његови сљедбеници.

Он истиче да су при повлачењу из Сребренице 1995. године припадници муслиманских формација на кућном прагу заклали старицу Иванку Мирковић да не би свједочила о мучењима и убијањима Срба, зато што је могла видјети и чути њихове јауке и крике, јер је живјела близу полицијске станице и затвора гдје су привођени, злостављани и убијани српски заробљеници.

„Осим етничког чишћења Срба у урбаном дијелу Сребренице, муслиманске формације су, упадајући у српска села око Братунца и Сребренице, на разне начине убијале и палиле све што је српско желећи да униште све трагове српског постојања на овим просторима“, наглашава Грујичић.

Грујичић наводи за су у Гниони, Гостиљу, Чумавићима, Осретку, Виогору и још неким засеоцима на почетку рата Орић и његови потчињени заробили сво српско становништво које су затекли у селима и затворили их у пилићарник у Поточарима гдје су их мучили и злостављали.

У тој групи заробљених сви су били цивили.

„Убиства српских цивила у првој години рата била су скоро свакодневна на овом подручју и о томе постоје докази са именима убијених, датумима, мјестима и начинима погубљења“, напомиње Грујичић.

Грујичић истиче да муслимански цивили у Сребреници и околини нису страдали изузев у евентуалној размјени артиљеријске ватре, што показује да Срби и српска војска нису имали намјеру да униште муслимански народ који је тада промијенио име и назвао се Бошњацима.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Насера Орића и Сабахудина Мухића, који се терете за ратни злочин против ратних заробљеника.

У оптужници се наводи да су Орић и Мухић током 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац, убили три заробљеника српске националности.

Тагови: Младен Грујичић, Насер Орић, Оптужница, Сребреница