Начелник Сребренице Младен Грујичић демантовао је тврдње бившег начелника ове општине Ћамила Дураковића да режисер Емир Кустурица стоји иза пројекта проглашавања Националног парка /НП/ „Дрина“ који ће обухватити 6.315 хектара на подручју ове општине, као и тврдње да се овим одузима бошњачка имовина.
„Дураковићева тврдња објављена у `Дневном авазу` 17. марта и неки коментари на друштвеним мрежама везани за Нацрт закона о проглашењу НП `Дрина` су неистине и измишљотине којима се грађани желе довести у заблуду и изазвати незадовољство“, рекао је Грујичић Срни.
Он тврди да Дураковић још не може да се помири са изборним поразом и на све начине настоји да буде присутан у јавости представљајући се душебрижником Сребренице и наводним заштитником Бошњака којима то није потребно јер их нико не угрожава и не ускраћује било каква права.
„Чуди ме Дураковићево реаговање на нацрт овог закона јер знам да је иницијатива о заштити дијела сребреничке територије покренута у вријеме док је он био на челу општине“, појашњава Грујичић.
Он каже да је Нацртом закона о НП „Дрина“ дефинисано да буду три зоне заштите и да је у првој зони само кањон Дрине у коме нема, нити може бити неких објеката и градње, а да у другој и трећој зони мјештани могу користити своја имања, обрађивати земљу и градити у складу са просторним планом и да није тачна Дураковићева тврдња да се овим одузима бошњачка имовина.
„Доношење овог закона и проглашавање Националног парка само ће додатно уредити односе и дефинисати обавезе и права, те спријечити дивљу градњу поред језера Перућац која је цвјетала док је Дуираковић био на челу општине“, истиче Грујичић.
Према његовој оцјени, успостављање националног парка сузбило би криволов „који је Дураковић организовао“, те онемогућило незаконит лов рибе и бесправну сјечу шуме. „То је већ све законом уређено и ништа се никоме не одузима и не ускраћује што је у складу са законом, нити се повређује приватна имовина“, поручио је Грујичић.
Он истиче да се доношењем овог закона даје допринос испуњавању услова БиХ за улазак у ЕУ, јер земља мора имати одређени проценат заштићене територије да би могла постати члан те заједнице.
Грујичић каже да није тачно да ће будући НП „Дрина“ обухватити само бошњачка села, него ће дијелом у његовом саставу бити и земљиште у српском власништву и да то може бити само погодност, а никако сметња за власнике тог земљишта, јер ће бити поштеђени било каквих незаконитих радњи као што су криволов, крађа шуме и друге.
Дураковићеве тврдње Грујичић оцјењује злонамјерним и тенденциозним.
„Он тиме показује своје фрустрације због изборног пораза и настоји да буде присутан у медијима јер се плаши анонимности због наредних избора.
Коментарима на друштвеним мрежама покушава да се представља хуманистом и миротворцем, а суштински испољава личну озлојеђеност и незадовољство што више не може да по свом хиру ради шта хоће, не питајући да ли то некоме смета и да ли некога повређује“, појашњава Грујичић.
Он наводи да то најбоље потврђује изнесена Дурковићева лаж да 150 припадника жандармерије из Србије уводи рестрикције држављанима БиХ који имају имовину поред Перућачког језера.
„Нема никаквих жандарма и једино пограничне патроле из Србије и ренџери из сусједног националног парка `Тара` у Србији онемогућавају незаконит улов рибе на језеру“, истиче Грујичић.
Према његовим ријечима, ове Дураковићеве измошљотине имају за циљ да доведу до незадовољства и нестабилности у Сребреници и нарушавања безбједносне ситуације у овој општини, али и региону.
Општински еколошки инспектор у Сребреници Илијаз Бегић раније је изјавио да је прије шест година покренута иницијатива за заштиту дијела биодиверзитета сребреничке општине који, осим јединственог кањона Дрине и њених притока, располаже са више од 40 ендемичних биљних врста, гдје се налази шест станишта Панчићеве оморике, као и дивокозе, мрког медвједа и сурог орла, као и остаци римске архитектуре и средњовјековна утврђења.
„Овим ће бити исправљена постојећа неправда и лијева обала Дрине биће проглашена националним парком, чиме ће се отклонити досадашња нелегочност да је само кањон и подручје на десној обали ове ријеке било заштићено у оквиру Националног парка `Тара` у Србији“, рекао је Бегић, истичући да нигдје у свијету није регистрован случај да је кањон неке ријеке заштићен са једне стране, а да то није учињено и са њене друге обале.
Тагови: Емир Кустурица, Младен Грујичић, Ћамил Дураковић