Величанствен и необичан Теслин споменик биће постављен током лета 2024. године, у Републици Српској, у Градишки. Захваљујући њему, цео крај ће променити свој изглед, трг ће добити име Николе Тесле; а у центру ће бити постављен велики споменик нашег прослављеног проналазача.
„До сада смо инсталирали 32 Теслине бисте по свету, а многе су дате онима који су урадили нешто значајно за Теслу. Такође, уручили смо појединцима и институцијама, велики број медаља и сертификта. Теслина фондација је једна од ретких организација која награђује оне који раде нешто значајно и добро како за Теслу, тако и за Теслин народ. Али без волонтерске помоћи вајара Бојана Микулића из Бања Луке, то све не би било могуће јер су трошкови огромни“ – каже за РТ Балкан, Никола Лончар, председник и оснивач Теслине фондације из Америке (ТНФ).
Како саопштавају из ТНФ споменик у Републици Српској биће висок 2,4 метра, а постамент још око два метра. Јарбол који Тесла држи у руци висок је један метар, а на врху јарбола још један метар „простираће се громови“… Дуго времена, кочила их је израда Теслиног трансформатора који производи „громове“, али сада је Бојан Микулић нашао стручну екипу која то може да изради. Пројекат је рађен по идеји Николе Лончара, а Бојан је све детаљно разрадио и додао своје уметничко виђење, па ће тако овај необичан споменик ускоро угледати „светла позорнице“.
У прво време, како сазнајемо из Управног одбора ТНФ, размишљали су да споменик поставе наспрам Јасеновца, на другој обали Саве, али су од тога ипак одустали.
О вајару Бојану Микулићу, наш саговорник Лончар каже: „Он је много допринео раду наше фондације, са њим сарађујемо већ 13 година. Све што је урадио до сада за нас, сва уметничка дела, радио је волонтерски Пре њега, разни аутори су нам тражили астрономске износе новца, тако да већина пројеката није реализована. Након што се појавио Бојан, сва су нам се врата отворила. Посебно добар потез, Бојан је учинио 2014.године када је из Српског парка у Кливленду (ClevelandCulturalGardens) украдена биста Николе Тесле, а Бојан је у рекордном року направио другу, па смо њу инсталирали као замену.“
Бојан Микулић је дипломирао на Бањалучкој академији уметности 2009. године у класи професора Слободана Бијељца, а магистарске студије из вајарства завршио је у Сарајеву.
Имао је изложбе у Србији, БиХ и САД, бројна су његова учешћа на ликовним колонијама и колективним изложбама, дела му се налазе у Њујорку и Филаделфији, као и широм БиХ, Црне Горе и Србије. Рођен је 6.октобра 1980. године у Новом Саду. Широј јавности познат је по изради скулптуре Николе Тесле, која је пре пет година постављена у хотелу Њујоркер на Менхетну, у организацији ТНФ из Америке. Наш свет га познаје и по изради невероватно лепог споменика патријарху Павлу, на Палама, код Сарајева.
У Бања Луци када станете пред статуе Питера Хандкеа, човека који је смогао снаге пред лицем целе Планете да буде на страни Србије и Срба,иако суочен са неразумевањем, а понекад и мржњом, од стране житеља бивше Југославије и колективног Запада, пролазник не престаје да се диви вештини Бојанових руку.
Ускоро у Црну Гору стижу две нове Бојанове скулптуре – Амфилохија Радовића и Светог Василија Острошког које су тренутно у ливницу у Смедереву.
Питали смо Бојана, шта за њега представља рад на Теслиним бистама?
„Толико пута сам урадио лик Николе Тесле, у разним изведбама, да његов лик већ знам на памет. И поред тога,увек је то нов и узбудљив изазов јер радим са великим поштовањем. Саживео сам се са њим, тај рад је посебно искуство.“
Он каже да се његови радови могу наћи широм света,има их у Турској, Америци и Новом Зеланду. У Окланду, на Новом Зеланду,има неколико Бојанових радова у галерији у центру града, тако да је то најдаље докле је његова уметност „стигла“.
За крај Бојан говори о његовим хобијима, породици, преокупацијама?
„Осим породичних обавеза, сво остало време,проводим у мом атељеу у Бања Луци. Вајање ми је велика пасија и најбоље се осећам када то радим. Канте пуне глине претварам у фигуре познатих и непознатих личности, као и у апстрактне форме.На овом пољу се осећам као да сам на правом месту, тамо где требам бити и то ми је главни покретач. Покретачи су ми наравно и мојих четворо деце које полако упућујем у ову дивну уметност. Радите што волите, преносите искуства на вашу децу и резултати неће изостати.“
Пише: Марина Булатовић