ГОДИШЊИЦА СМРТИ БРАНКА ЋОПИЋА: Био је херој свог времена када нико није смио да каже „не“

У Београду је обиљежена 31 година од смрти српског писца Бранка Ћопића полагањем вијенаца на његов гроб у Алеји великана на Новом гробљу, пригодним говорима и рецитовањем стихова.

Вијенце су положили представници Представништва Републике Српске у Београду, представници општине Крупа на Уни, Хашана, Књижевног клуба „Бранко Ћопић“ из Београда и Фондације „Башта сљезове боје“.

Директор Фондације „Башта сљезове боје“ Душан Илић позвао је на пружање подршке иницијативи да се подигне кућа Бранка Ћопића у његовим родним Хашанима.

Он је подсјетио да је предсједник Републике Српске Милорад Додик обећао да ће бити покровитељ спомен подручја „Башта сљезове боје“ поред Уне, посвећеног Ћопићу, те се заложио да у стану Бранка Ћопића у Београду буде основан музеј.

Глумац Томо Курузовић, који је глумио Ћопићеве ликове, рекао је да је Ћопић био херој свог времена када нико није смио да каже „не“, човјек који није одустајао од своје сатире и идеала и „наше прво перо да истину у лаж забоде“.

„Све што је написао од сатире настало је у Београду и `Доживљаје Николетине Бурсаћа` и `Осму офанзиву`. Његова жеља била је да буде у Београду. Волио је свог дједа Раду, који га је звао и Баја и Биограде мој“, рекао је Курузовић.

Љиљана Николић из Књижевног клуба „Бранко Ћопић“ подсјетила је да је овај клуб прошле године поднио захтјев београдској општини Звездара да се у једном од паркова ове општине, код Шесте гимазије, подигне спомен-биста Бранку Ћопићу и да се надају позитивном одговору.

Бранко Ћопић трагично је окончао живот 26. марта, 1984. године у Београду, бацивши се са Савског моста. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

У југословенској књижевности стекао је статус ствараоца са највише штампаних и преведених дјела, а његов опус може се пронаћи на више од 30 свјетских језика.

Иза њега су остала многа дјела, а међу најпознатијим су „Мајор Баук“, „Пролом“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, „Босоного дјетињство“, „Глуви барут“, „Орлови рано лете“, „Не тугуј бронзана стражо“, „Магареће године“, „Осма офанзива“, „Башта сљезове боје“…

Ћопић је рођен 1. јануара, 1915. године, у селу Хашани код Босанске Крупе. Основну школу завршио је у родном мјесту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бањалуци и Сарајеву, а завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године, педагошко-филозофску групу.

Прву причу објавио је 1928. године, а прву приповијетку 1936. Највише својих дјела написао је за дјецу. Био је члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности БиХ.

Тагови: Бранко Ћопић