ГАЛИЈАШЕВИЋ: Возућа заједничка операција НАТО и Исламске државе БиХ

Прва велика војна операција „Исламске државе“ уз масовно ритуално одсијецање глава хришћанима десила се на планини Озрен, а почела је паљењем и рушењем Возуће 1995. године, рекао је стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић.

Галијашевић је изјавио да напад на Возућу представља заједничку војну операцију НАТО снага и „Исламске државе БиХ“ која је била претходница „Исламске државе“ у сваком смислу.

Војна операција НАТО алијансе, под именом „Намјерна сила“, покренута је десет дана прије напада муџахедина на Возућу и манифестовала се рушењем свих релејних уређаја и средстава везе Војске Републике Српске на Озрену, а прије свега најбитнијег релеја „Краљица“, названог по највишој коти.

Галијашевић истиче да злочини одреда „Ел Муџахедин“ у Возући нису изоловани инцидент него начин ратовања и застрашивања које је наредио политички врх СДА на челу са Алијом Изетбеговићем.

„Идеја ‘Исламске државе’ и њене војске настала је у Другом свјетском рату, у политичком програму ‘Муслиманског братства’ и његовог Омладинског покрета ‘Ел Хидаје’, код нас названог ‘Млади муслимани’, злокобна ‘Ханџар дивизија’, којој је вјерски вођа био јерусалимски муфтија Мухамед Амин Ал Хусеини.

Дјелујући у овом покрету, Алија Изетбеговић је стекао потребну дозу радикализма и исламског фанатизма који је испољио радикалним, екстремистичким те прецизним и јасним програмом исламске обнове, изградње исламског друштва и исламске државе, који је назвао ‘Исламска декларација’. Једна од визија фанатика Изетбеговића је исламистички, злочиначки Одред ‘Ел Муџахедин’, војна формација која је прије ‘Исламске државе’ брутално и ритуално одсијецала главе и све то биљежила камерама“, напоменуо је Галијашевић.

Иако су ова ритуална клања настала у Тешњу, под покровитељством тадашњег шефа полиције Шемсудина Мехмедовића, каже Галијашевић, ипак су на Возућком, односно Озренском ратишту била масовна како никада и нигдје нису забиљежена и то све под патронатом некадашњег начелника Центра служби безбједности Зеница, а данас члана најужег руководства Представничког дома парламента БиХ Шефика Џаферовића.

Чак и данас када „Исламска држава“ шокира свјетску јавност ритуалним клањима, сви ти злочини, наводи Галијашевић, нису ни близу масовним убијањама које је Одред „Ел Муџахедин“ починио од 11. септембра до 14. децембра 1995. на озренском ратишту.

„Након што су јединице Првог, Другог и Трећег корпуса са 25.000 војника Армије БиХ поразиле 4.000 припадника Војске Републике Српске који су бранили тај дио Озрена, у злочинима Алијиних муџахедина и Џаферовићевих полицајаца до темеља је спаљено 66 села, уништено више од 5.000 кућа, 120 цркава и један манастир, срушена гробља од којих су нека стара и преко пет вијекова, а протјерано је више од 22.000 цивила и грађана српске националности“, напоменуо је Галијашевић.

Он је нагласио да су све ове злочине починили муџахедини Одреда „Ел муџахедин“ уз помоћ припадника такозване Армије БиХ.

Чињеница јесте да је Џаферовић, уз помоћ Сакиба Махмуљина, непуну годину прије тих бруталних злочина над Србима на подручју Возуће распоредио десет припадника своје Службе државне безбједности, каже Галијашевић, али је чињеница и да је та његова служба пуну годину дана заједно са муџахединима убијала и клала Србе.

„Њихови злочини су доказани и расвијетљени у Хашком трибуналу, на суђењима команданту Армије БиХ генералу Расиму Делићу, начелнику Генералштаба генералу Енверу Хаџихасановићу и команданту Седме муслиманске бригаде пуковнику Амиру Кубури.

У овим предметима доказано је убиство 92 лица, а разматрано је убијање 319 лица која су се водила као нестала, силовање три жене, мучења и злостављања у Музичкој школи у Зеници, у објекту ‘Ватростална’ у Подбрежју, у Казнено-поправном дому Зеница, у Основној школи Јабланица у Тешњу, у Орашцу, те брутална одсијецања глава ратним заробљеницима на Озрену и у средњој Босни“, рекао је Галијашевић.

Он је навео да су о томе у Хагу свједочили поштени људи свјесни своје одговорности пред народом и законом и расвијетлили их ризикујући свој живот.

„Свакако су велики терет поднијели људи попут доктора Бранка Шиканића, Србина из Прњавора, који је прошао пакао муџахединског логора, и Хрвата Луке Бабића, али свједочења безбједњака, аналитичара и официра Бошњака посебно су значајна, јер су ризична – Изета Карахасановића, Закира Алиспахића, Салиха Спахића, Ферида Буљубашића, Месуда Шадинлије, Саеда Жерића, Мухамеда Омерашевића, Фадила Алихоџића, Џемала Вучковића“, истакао је Галијашевић.Он је навео да су, бранећи себе од одговорности за ова недјела кукавички, под шифром у Хашком трибуналу свједочили и сами муџахедини.

„Њихова свједочења и хиљаде страница доказа и докумената о тим злочинима трагична су потврда да у БиХ не постоји правосудни систем, да нема ни закона ни морала, да Суд и Тужилаштво БиХ не кажњавају злочинце, екстремисте и радикале нити расвијетљавају њихове злочине – него су ту, по налогу западних служби, да кажњавају Србе и исписују странице лажне историје протеклог рата и да стварају ‘Исламску државу’ на Балкану“, истакао је стручњак за борбу против тероризма.

Галијашевић је напоменуо да злочини на подручју Возуће нису били предмет истраге Тужилаштва и Суда БиХ само због „укључености комплетног војног и политичког врха ратне БиХ у злочине на том ратишту“.

Он је оцијенио да је „Шефик Џаферовић безобзирни ратни злочинац, који не само да је знао за злочине на Озрену, Зеници и на подручју цијеле средње Босне, него је са својим специјалним јединицама учествовао у њима“.

Галијашевић истиче да се „у свјетлу опште политике Алије Изетбеговића и злочиначке организације под именом СДА посматра и њихов однос према ритуалним одсијецањима глава, према муџахединима, тероризму и ‘Исламској држави’, јер исламско друштво и пројекат изградње ‘Исламске државе’ у БиХ је план и насљеђе Алије Изетбеговића“.

Он је навео да су план и програм те државе утемељени у „Исламској декларацији“, а наслијеђени у Изетбеговићевој политичкој пракси и мржњи.

„Сјеме тог зла СДА је посијала првим изигравање Дејтонског споразума, десет дана након што је потписан у Паризу, примајући у држављанства БиХ разне терористе и стране борце како би спријечила њихово уставом одређено протјеривање из БиХ у року од 30 дана.

Многе терористичке организације, уз помоћ Алије Изетбеговића, СДА и његовог сина, корумпираног фундаменталисте Бакира, направиле су снажан продор у бошњачко друштво – у политичке странке, невладине организације, Исламску заједницу БиХ, али и у структуре политичке моћи у Сарајеву, а посебно у обавјештајно-безбједносни и правосудни апарат земље“, упозорио је Галијашевић.

Он је додао да екстремистичка хоботница у БиХ данас располаже са више од 5.000 радикалних исламиста који представљају стални извор терористичких претњи. Иако су ова лица позната безбједносним агенцијама у БиХ, каже Галијашевић, они су до сада били заштићени у сваком смислу тако да су несметано створили највећи исламистички покрет у Европи, са више од 100.000 припадника, познат као „Вехабијски покрет“.

Тачно је да нису сви припадници тог покрета терористи, али, каже он, сви познати терористи у БиХ долазе, искључиво, из тог покрета.

„Потпуно несметано, ова лица су на подручју БиХ оснивала предузећа и невладине организације, а онда у њихово име куповали куће, зграде, цијела насеља да би у њима настанили фанатизовану армију својих сљедбеника – војску будућег ратног конфликта. У цијелој Европи не постоји држава која би на своме тлу толерисала мале халифате, исламске државице и вануставни живот у тим насељима осим БиХ. Та екстремистичка насеља су, у ствари, класичне војне базе и мале ‘Исламске државе’ о којима данас пише и говори европска јавност“, истиче Галијашевић.

Он је додао да се те исламистичке базе у БиХ налазе са обје стране ентитетске границе, на такозваним „линијама разграничења“, и функционишу по строгим исламским правилима.

Према његовим ријечима, право да изграђују исламске државице у БиХ, једну по једну, настало је на злочину на подручју Возуће и на Озрену.

„СДА је својим односом према ратним злочинима муџахедина, организованом криминалу и тероризму показала да не мисли на државу, да не поштује државне прописе, да мрзи њене народе и да је главни кривац за ружне идентификације цијелог бошњачког народа са тероризмом и екстремизмом“, сматра Галијашевић.

Он је у изјави оцијенио да СДА гуши безбједносне агенције, уништава правосудни систем, спречавајући га да функционише и да кажњава ратне злочинце војнике „Исламске државе“ и Ал Каиде у БиХ па тиме ствара услове за нове, планиране злочине исламиста.

„Права борба против тероризма требало је да почне давно као отпор самог друштва, да се настави у безбједносним агенцијама, а завршава у правосудним институцијама. Али, ми немамо ни државу ни правосуђе – БиХ је протекторат, слуга западног поретка. И зато терористи не скривају своје злочине него се поносе њима и захваљујући камерама, којима су биљежили те злочине, имају прилику да сваки дан, двадесет година након рата, поново и поново убијају већ убијене, невине људе Озрена и тим снимцима радикализују многе младе Бошњаке у БиХ“, закључио је Галијашевић.

Тагови: БиХ, Исламска држава, Терористи, Џевад Галијашевић