ГАЛИЈАШЕВИЋ: Мектић штити крвнике из одреда „Ел Муџахедин“

Стручњак за безбједност Џевад Галијашевић оцијенио је да је министар безбједности у Савјету министара БиХ Драган Мектић „неозбиљан човјек који се, нажалост, налази на веома озбиљној позицији, те да је свако ко га држи на том мјесту исто тако неозбиљан и не жели ништа добро БиХ и њеним грађанима“.

Коментаришући фотографију коју је Мектић синоћ показао на БН телевизији, тврдећи да се на њој види како „Галијашевић подноси рапорт Алији Изетбеговићу на Возући“, Галијашевић је рекао Срни да су то лажи и да никада није подносио рапорт Изетбеговићу.

„Хвала Богу, никада нисам подносио рапорт Алији Изетбеговићу, Сакибу Махмуљину… нити сам био у њиховој близини. Исто тако не познајем особу на коју Мектић показује лажно тврдећи да сам то ја, али сам сигуран да његов шеф Бакир Изетбеговић и пријатељи Шефик Џаферовић, Шемсудин Мехмедовић и Сакиб Махмуљин то знају, па би било добро да код њих провјери која особа је у питању. Препоручујем му и да своје лажи провјери путем Обавјештајно-безбједносне агенције, Сипе или МУП-а Федерације БиХ“, рекао је Галијашевић.

Он је додао да би Мектић могао идентитет особе са слике провјерити и код Езхера Бегановића, главног уредника САФФ-а, и Абдулсамеда Бушатлића, директора, који су били официри Одреда „Ел муџахедин“.

„Могао би питати и Ајмана Авада или шејха Имада Ал Мисрији, који су били најважнији људи Одреда ‘Ел муџахедин’ зашто сам их онако, одлучно, отјерао из Бочиње и Србима вратио њихову имовину, омогућивши им повратак кућама, ризикујући, притом, и властиту главу“, нагласио је Галијашевић.

Он је рекао да му је познато да „Мектић мрзи институције Републике Српске“, па би му било изненађење да те лажи, које је изнио о њему, по његовом захтјеву провјерава МУП Републике Српске.

„За разлику од Мектића, ја исказујем повјерење МУП-у Републике Српске и било би ми задовољство да ти професионалци провјере истиност Мектићевих тврдњи и утврде истину. Тим прије, јер слика коју је Мектић показао на БН телевизији показује постројавање Армије БиХ на коти Паљеник, код Завидовића, и извађена је са видео снимка који сам лично учинио доступним свим могућим домаћим и страним институцијама и службама са само једним циљем – да буду процесуирани ратни злочини муџахедина на Озрену и око Тешња и да буду идентификовани сви њихови актери“, нагласио је Галијашевић.

Говорећи о синоћњем Мектићевом иступу, Галијашевић је рекао да је вријеме да Бакир Изетбеговић и његове „брадоње“, баш као и сви у Српској, схвате какву су „немаштовиту и неозбиљну особу прихватили фундаменталисти у Сарајеву и за које послове им је он потребан“.

„Нажалост, ово је наопако вријеме и они који су чинили злочине на Возућој, и на другим мјестима, данас су на власти у Сарајеву или Зеници и пуно су цјењенији од Бакира Изетбеговића и његове породичне фундаменталистичке СДА, него што сам ја. Па тако и Мектић и слични њему у СДА могу себи обезбиједити ‘поштовање и углед’ јер они и поштују само лоше људе који су испољили мржњу према Србима и Хрватима и чинили злочине према њима. Али најгори могу сарађивати само са најгорима. Злочинци са злочинцима. Мене ту нема“, истакао је Галијашевић.

Он напомиње да Мектић, нудећи јавности разне измишљотине, одвлачи пажњу од свих оних који су на Озрену или око Тешња убијали и клали Србе, исто као и Хрвате по Средњој Босни.

„Мектић амнестира генерала Сакиба Махмуљина који је командовао злочиначком операцијом ‘Фарз-95’ и Шефика Џаферовића, начелника Центра служби безбједности Зеница, чија је Служба државне безбједности, заједно са муџахединима, онако ритуално одсијецала главе Србима уништавајући било какву могућност њиховог опстанка на Озрену“, каже Галијашевић.

Галијашевић је рекао да жели да подсјети Мектића да постоје десетине ратних дневника писаних руком, уписника и дјеловодника, најмање 30 видео записа и стотину хиљада страница планова, извјештаја, анализа и других докумената у којима се може утврдити које су то јединице биле на Озрену и убијале, који су то команданти били, чак и имена свих војника живих и мртвих који су ратовали на Озрену у три битке, а не само у оној најгорој, коју су Зеничани назвали „Фарз-95“, а Тузлаци „Ураган 95“, те да је све то лично он учинио доступним безбједносним агенцијама и стручној јавности.

Он је оцијенио да „оваквим неистинитим причама Мектић вјероватно увесељава своје пријатеље из Одреда ‘Ел муџахедин“, те да је „јадно да неко ко је министар безбједности на овај начин штити наредбодавце и починиоце монструозних злочина и да се поиграва истином и њиховом кривичном одговорношћу“.

Галијашевић је оцијенио да је „Мектићева улога у ратном Прњавору срамотна, баш као и улога особе коју је предложио за директора Сипе Перице Станића“.

„Они су заједно, као добри кумови, многе ствари игнорантски посматрали, не поштујући закон и не штитећи ред и мир, живот и имовину људи. Као полицајци и руководиоци, референти и командири или замјеници, мирно су посматрали патњу Бошњака и Хрвата, разарање насеља Лишња које није било изнуђено никаквом војном нуждом, паљење џамија у Лишњи и граду, католичке цркве у Кулашима те премлаћивање и мучење људи у самој полицијској станици, у фабрици обуће, на старом млину на Вијачи“, каже Галијашевић.

Он је навео да су о томе довољно говориле десетине свједока у Хагу, али и бискуп Фрањо Комарица, баш као и Центар служби безбједности Бањалука и Обавјештајна управа Првог крајишког корпуса.

„Што се тиче мојих експертских услуга о којима стално говори Мектић или пишу његови ‘политички пријатељи’ из исламистичког часописа САФФ, или портали ‘Сабља истине’, ‘Пут вјерника’, ‘Умет монитор’, ‘Тевхид укоз’ и слични, у којима се он информише, њих сам нудио и на Западу, у Русији, Холандији, Аустрији, Њемачкој, Словенији, Србији, Норвешкој, Шпанији… Анализирао сам највеће и најгоре терористичке акције, међу којима су и ’11. септембар’, ‘Шпанска жељезничка станица’, ‘Њујоршки и Лондонски метро’, ‘Шарли Ебдо’, ‘Беслам’ и ‘Домедједово’, ‘Напад на америчку Амбасаду’, нападе на полицијске станице Бугојно и Зворник…. Повремено сам имао таквих аранжмана и у Српској, али не такве о каквима говори Мектић или пишу његови ‘политички пријатељи“, истакао је Галијашевић.

Он је навео да је квалитет његових истраживања, анализа, синтеза и резултати створене и обезбијеђене документационе базе „увијек био на највишем нивоу, пуно важнији и вреднији од Мектићеве приче о расплодним јуницама и сличним темама“, што, како је нагласио, није тешко провјерити и утврдити.

Тагови: БиХ, Џевад Галијашевић