Овако историчар и спољнополитички аналитичар Драгомир Анђелковић гледа на изјаву амбасадорке Немачке у БиХ Маргарет Убер, која је навела да Немачка и остале чланице Управног одбора Савета за спровођење мира теже томе да канцеларија високог представника у БиХ буде затворена у „неком средњорочном периоду“.

Услов за затварање канцеларије високог представника је, појаснила је амбасадорка, испуњавање агенде „пет плус два“, што је, како је рекла, посао домаћих лидера.

Услови на линији даље централизације БиХ

Према Анђелковићевим речима, Босна и Херцеговина се темељи на Дејтону и свако ко је добронамеран треба да се залаже за реафирмацију изворног Дејтона.

„У том смислу госпођа амбасадорка би требало да осуди све оно што је пореметило Дејтон и да на то стави свој акценат ако се држи демократских норми и владавине права. Међутим, она говори о нечему што свему томе противречи. Наиме, деловање западних центара моћи после закључивања Дејтонског мира, деловање ОХР-а, све то је у функцији рушења Дејтона и реализације ратних циљева Сарајева, а ово је само мало лукавији наставак онога што су раније радили. Српска на то не треба да наседне, већ треба чврсто да брани своје интересе, као и до сада“, категоричан је Анђелковић.

Колико је затварање канцеларије високог представника на „дугом штапу“ објашњава професор на бањалучком Факултету политичких наука Милош Шолаја, који за Спутњик каже да план, односно пројекат „пет циљева, два услова“ датира још из 2008. године и да од тада има врло мало помака у његовом испуњавању.

Чињеница је, како додаје, да унутрашњим актерима, односно, политичким елитама националних заједница није било баш много стало да се ту нешто мења, а са друге стране ни у оквирима институција међународне заједнице није баш много јасно како да се тај посао доврши и како да се приведе крају мандат канцеларије високог представника.

Магловити „средњи рок“

„Такође, у тој њеној изјави се помиње Савет за имплементацију мира, које је једно прилично неформализовано тело од 55 учесница које су основали Британци још 1995. године и дуго година је он био више једно саветодавно тело, а сада се одједном намеће као институција. Притом, Савет за имплементацију мира није ни формирао канцеларију високог представника. Она је формирана по анексу 10 Дејтонског мировног споразума, по коме Савета за имплементацију мира и нема“, објашњава Шолаја.

У том смислу су, како напомиње, све ове ствари доста нејасне, а нарочито тај неки магловити „средњи рок“ за тих „пет циљева и два услова“, који су врло растегљиви у свом крајњем тумачењу.

„Ако неко заиста жели да БиХ прихвати као међународно признатог субјекта међународног права оно што треба урадити јесте да се канцеларија високог представника једноставно угаси, а да БиХ пређе на унутрашње функционисање захваљујући свом политичком систему, одговорности својих представника и свега оног што карактерише друге државе које су одавно стабилне и које одавно учествују у међународном поретку. То укључује и процес приступања Европској унији. Међутим, чињеница је да и тај процес одавно стоји заглављен, тако да је заиста нејасно шта се заправо са тим хтело“, указује Шолаја.

Оно што сада можемо да видимо, напомиње, јесте да је немачка дипломатија нешто снажније присутна у БиХ, па стога и не чуди да немачка амбасадорка подржава наступ свог немачког колеге који долази као високи представник, упркос чињеници да се у Савету за имплементацију мира са тим није сложила Русија.

„Дакле, очекује се да ће он можда неким својим ангажовањем убрзати те процесе, уколико ту заиста постоје неке јасне стратегије и нека јасна виђења како да се тих пет циљева и два услова остваре. Међутим, на основу искустава која смо имали до сада, тешко да ће то бити тако скоро“, уверен је Милош Шолаја.

Циљ западних сила да ОХР опстане

И Анђелковић сматра да „средњи рок“ који помиње немачка амбасадорка заправо значи да рок за укидање канцеларије није дефинисан.

„Она је морала нешто да каже, па је рекла нешто што делује крајње апстрактно. Њима је очигледно циљ да ОХР опстане све док не изврше централизацију Босне и Херцеговине. Тако да су то празне приче и ми на то не треба да наседамо, а што се тиче поштовања Дејтона који се помиње у условима, довољно је видети која су овлашћења дата ентитетима и шта се после дешавало, па закључити шта су западни центри моћи, укључујући Немачку, радили. Причају о Дејтону, а рушили су га“, примећује историчар.

План „пет плус два“, како је наведено на сајту канцеларије високог представника, подразумева прихватљиво и одрживо решење питања расподеле имовине између државе и других нивоа власти; прихватљиво и одрживо решење за војну имовину; потпуну имплементацију Коначне одлуке за Брчко; фискалну одрживост (промовисану путем Споразума о утврђивању сталне методологије за утврђивање коефицијената за расподелу средстава УИО-а и оснивања Националног фискалног већа); заживљавање владавине права (демонстрирано путем усвајања Државне стратегије за ратне злочине, доношењем Закона о странцима и азилу и усвајањем Државне стратегије за реформу сектора правосуђа).

Управни одбор Савета за имплементацију мира је такође утврдио два услова које треба испунити пре затварања канцеларије високог представника и то – потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању и позитивну процену ситуације у БиХ од стране Управног одбора Савета за имплементацију мира, засновану на пуном поштовању Дејтонског мировног споразума.