Феђа Димовић: Да би волели туђе прво морамо да волимо своје
pokretzaodbranukosovaimetohije
“Република Српска је за све нас била и остала бастион одбране српства што многи од нас, који су одрастали у доба социјализма нису разумели, а идеја која је тињала о овој песми је остварена, Божијом промислу, управо за јубилеј 30 година од оснивања републике Српске.“ казао је у интервјуу за радио Светигору о недавно објављеној пјесми “Једина Српска“ члан Београдског синдиката Феђа Димовић.
Коментаришући реакције јавности о пјесми „Једина Српска“ коју је за непуна два дана на Ју-тјуб каналу послушало око 400 000 људи Феђа Димовић истиче да су реакције слушалаца предивне:
„Људима је ова песма пуно значила. Видио сам да су током прославе широм градова у републици Српској одржане бакљаде где је наша музика била подлога за видео клипове који су снимани. Ујутро сам добио и поруку од унука Бранка Ћопића кога смо споменули у песми и што ми је било посебно драго. А и генерално видим да су позитивне поруке јавности и из братске Црне Горе и широм Србије. Има мало и негативних коментара што је било за очекивати али најмање је то битно, битан је овај спектар стварно предивних порука“.
О сарадњи са Даницом Црногорчевић и компоновања етно музике са хип-хопом члан Београдског синдиката Феђа Димовић је казао да су искуство монтирања тог формата већ раније радили са етно групом Траг и пјесмом „Догодине у Призрену“:
„Сарадња са Даницом Црногорчевић је била предивна. Отац Иван и Даница су заиста феноменални и предивни људи, благи и одлични за сарадњу. Ми смо отприлике замислили како би изгледала та мелодија коју би Даница отпевала. Написали смо текст и послали им и они су се одушевили. По мени Даница је подигла ову песму на виши ниво и ми смо јако поносни што је она била део ове приче. Посебно треба напоменути да је Максим Војводић „покидао“ гусле. То је нама одувек била жеља да спојимо гусле и хип-хоп јер ова музика коју ми радимо је некако наставак гусала и епске поезије. Највише се радујемо када нам наши критичари кажу „ови гуслари из Београдског синдиката“ и не схватајући том приликом колики нам дају комплимент јер наша музика је као и код гусала причање неке приче. Максима смо упознали на нашем концерту у Тивту, послали смо му нашу песму и он нам је послао гусле које су легле како треба и које су дале неку посебну мелодију.“ истиче Димовић.
Наш гост је додао и то да се Београдски синдикат труди да новим генерацијама приступи на неки савремени начин јер је кроз популарну културу пуно негативног утицаја на омладину гдје се младима сервирају погрешне вриједности а да се Београдски синдикат кроз своју музику данас бори и за душе тих младих људи:
„Младе особе су нас прве позитивно изненадили на литијама, где се појавила нека нова младост која је дала енергију и снагу свима нама. Песма је увек била везивно ткиво неког народа. Како је казао Жарко Видовић, народ се увек окупљао око песме, песника и око Његоша, тако да једна песма може итекако да допринесе што смо видели на примеру песме „Свиће зора“ кад је бивши режим забранио улазак члановима Београдског синдиката у Црну Гору јер су схватили колики је значај у том тренутку био једне песме. Млади данас и на глобалном нивоу посежу за традиционалним вредностима и патриотизмом који су нека врста бунта против бесмисла који се дешава у свету.
Млади су данас освешћенији него што смо били ми у неким млађим годинама али после доста лутања смо наишли на Православље које нас је учврстило у неким нашим идејама и идеалима и сада ходамо на том путу. У Црној Гори је велика заслуга и блаженопочившег митрополита Амфилохија који је радио са тим младима кроз разна удружења и омладинска друштва која су на прави начин одгајала младе особе да одрастају на једној патриотској идеји али да то буде светосавска идеја а не неки површни национализам.“
Говорећи о пјесмама „Догодине у Призрену“, „Свиће зора“ и „Једина Српска“ које су често намјерно лоше тумачене и биле мета напада критичара, Феђа Димовић каже да све те пјесме прије свега немају ни једну поруку мржње:
„То су поруке братске љубави и слоге. У песми „Једина Српска“ стих каже „Другом опрости, за њега се моли“. Ми никога не омаловажавамо, просто волимо своје, јер да би волео туђе прво мораш да волиш своје. Све те негативне критике су без аргумената и даје нам се неки контекст којем ми заправо не припадамо. Ми певамо о својима уз увек пружену руку и братску љубав према свима другима који су вољни да са нама живе у слози и да са нама размењују позитивне вибрације“.
Под концептом синдикалне борбе коју често помињу у својим пјесмама Феђа каже да се под њим подразумијева борба за све праве вриједности:
„Традиција, патриотизам, духовност су праве вредности на тој некој скали вредности за које се ми залажемо. То је укратко борба за човека у овом сулудом времену. То је да кажем и нека наша индивидуална борба са једне стране али је са друге стране и глобална борба. Пре свега ако причамо и о некој револуцији у нашим песмама ми говоримо о револуцији духа која почиње унутар сваког појединца а онда се наставља даље, јер ако желиш да мењаш неки свет прво мораш да мењаш себе, то је полазна тачка.“закључио је у разговору за радио Светигору члан Београдског синдиката Феђа Димовић.
Раде Дуловић
