ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ: Данас обиљежавање 20 година од страдања Срба Западне Славоније
Фото: Срна
Служењем парастоса, полагањем вијенаца на спомен-плочу и спуштањем вијенаца и цвијећа у ријеку Саву, у Градишци ће данас бити обиљежено 20 година од страдања Срба и њиховог протјеривања из Западне Славоније у операцији хрватске војске и полиције “Бљесак”.
Предсједник Удружења Срба протје раних из Западне Славоније Крсто Жарковић рекао је Срни да програм обиљежавања почиње у 9.30 часова служењем парастоса у цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишци, у присуству епископа славонског Јована.
Жарковић је додао да је у 10.45 часова предвиђено полагање вијенаца на спомен плочу погинулим Србима из Западне Славоније, која се налази испред цркве, а у 11.00 часова обраћање званичника.
У 11.30 планирано је традиционално спуштање вијенаца и цвијећа са моста у ријеку Саву.
Жарковић очекује да ће парастосу присуствовати највиши званичници из Републике Српске и српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, као и представници Одбора за дијаспору Народне скупштине Србије.
Организатор обиљежавања егзодуса Срба из Западне Славоније су Удружење Срба протјераних из западне Славоније, Српска православне црква и општина Градишка.
У операцији “Бљесак”, 1. и 2. маја 1995. године убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце.
Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља Западне Славоније са око 4.000 војника, која је била под заштитом УН.
Хрватске војне и полицијске снаге извршиле су агресију на Западну Славонију, када је ова област била зона под заштитом УН – такозвани сектор “Запад”, а српско становништво је затечено на спавању.
Умјесто да спријече агресију, заштитне снаге УН, које су на вријеме упозорили хрватски генерали, повукле су се на безбједна мјеста.
Срби Западне Славоније кренунли су тада у егзодус спасавајући животе, а на путу према “мосту спаса” преко ријеке Саве, који води у Републику Српску, колоне српских избјеглица сустизале су авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.
Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или убијани ножевима.
Разбацани лешеви, унакажена тијела жена, дјеце и старијих особа, преврнути трактори, коњске запреге и ствари – то су призори који су се 1. и 2. маја 1995. године могли видјети у насељу Нова Варош у Хрватској, као и дуж магистралног пута Окучани-Стара Градишка-Градишка.
Уз све то, хрватска авијација је ракетирала српске колоне избјеглица.
Све то није били довољно да би се процесуирали ови злочини или да међународни фактори затраже од Хрватске, која је постала чланица ЕУ, да коначно изведе одговорне пред лице правде.
За злочине почињене над Србима у Западној Славонији, која је била под заштитом УН, нико није оптужен ни пред Хашким трибуналом, нити пред хрватским судовима.
Упркос великом броју доказа, видео-записа и изјава свједока Тужилаштво Хашког трибунала никада није водило интензивну истрагу о злочинима почињеним над Србима у западној Славонији, иако је та област, попут Сребренице, била под директном заштитом УН – “УНПА – сектор Запад”.
О каквој је размјери злочина хрватске војске и полиције над Србима у Западној Славонији ријеч најбоље потврђује податак да су тадашњи припадници аргентинског контингента УНПРОФОР-а посвједочили да су хрватске снаге цистерном испирале крв са асфалта на путу према насељу Нова Варош.
Да би били склоњени и затрти сви трагови и размјери овог суровог злочина, тај пут је касније пресвучен новим слојем асфалта.
Западна Славонија данас, 20 година након “Бљеска”, углавном је пуста, без већег повратка Срба. Оно мало Срба што се вратило углавном су старци који желе да умру на родном огњишту, док су млађи, углавном, избјегли у Србију и Републику Српску, гдје су засновали породице и започели нови живот.
Овом операцијом Хрватска је довршила етничко чишћење у којем је, почев од 1991. године, из Западне Славоније протјерано око 67.000 Срба, а вратило се само 1.500, углавном старијих људи.
