Шта нови српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, који од 19. новембра преузима функцију првог човека овог тела, а самим тим и БиХ, жели да измени у Пословнику о раду Председништва?
Милорад Додик постаће председавајући Председништва Босне и Херцеговине пошто 19. новембра положи заклетву у Сарајеву. Дан пре тога, још увек председник Републике Српске, исту заклетву положиће у Народној скупштини РС и тако постати први српски члан Председништва БиХ, који је инаугурисан уз српске симболе.
Додик, по свему судећи, неће само с овим новинама стартовати свој нови мандат, већ је најавио и да ће му један од приоритета бити измена важећег пословника о раду Председништва БиХ.
Иако није прецизирао на шта би те измене конкретно могле да се односе, саговорници Спутњика Анђелко Козомара и Стевица Деђански верују да је у питању начин комуникације са остала два члана Председништва БиХ, с обзиром на то да је Додик најавио да највероватније неће седети у кабинету у Сарајеву, већ да ће путем видео-линка са остала два представника одржавати седнице и комуникацију.
Козомара објашњава да Пословник о раду Председништва БиХ предвиђа да су одлуке овог тела валидне чак и ако седницама присуствују само два члана од укупно три.
„Дакле, то је оно што би за Додика било спорно, с обзиром на то да је одавно најавио да неће присуствовати седницама у згради Председништва у Федералном Сарајеву, већ да ће видео-линком комуницирати из канцеларије у Источном Сарајеву и Бањалуци. Вероватно је да Додик управо ту одредбу жели да измени и да затражи да се у Пословник стави да су седнице Председништва валидне ако им присуствују сва три члана Председништва“, верује наш саговорник.
Козомара притом мисли да ће Додик тешко то моћи да реализује, с обзиром на то да Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, бошњачки и хрватски члан Председништва БиХ, неће подржати његов предлог.
„Треба подсетити да се измене Пословника о раду Председништва доносе искључиво консензусом сва три члана. Њих може да надјача само ако Додик, као члан Председништва који је у гласању био у мањини, затражи заштиту виталног националног интереса од Уставног суда, па да онда ово правно тело каже да ли је одлука уставна или неуставна“, објашњава Козомара.
Према његовим речима, остатак ствари које је Додик најавио у току кампање да ће урадити као члан Председништва БиХ, као што је захтев за укидање Канцеларије високог представника, уклањање страних судија из судова БиХ, као и неких других детаља, не спадају под Пословник о раду Председништва БиХ.
Стевица Деђански верује да ће Додик покушати да реализује све о чему је говорио, а да ли ће то успети, зависи од саме ситуације која га чека.
„Оно што засад можемо да закључимо из његових говора је да имамо председника који ће да поштује интересе Републике Српске“, истиче Деђански.
Додик већ сада својим понашањем и чињеницом да ће прво заклетву положити у Бањалуци показује чије интересе ће да заступа, оцењује наш саговорник, подсећајући да је још актуелни председник РС одбио сусрет са аустријским амбасадором који се директно мешао у изборе у БиХ, што показује принципијелан став који није ни антизападни ни антируски, већ једноставно — просрпски. Кад је у питању најава измене Пословника о раду, Деђански сматра да Додик не жели да буде икаквих проблема у раду институција.
„Вероватно жели да избегне блокаду рада Председништва и у ситуацији кад не буде долазио у Сарајево. И то показује да он жели да Председништво БиХ функционише, јер је то потребно и због функционисања РС. Са друге стране, он не жели да дође у ситуацију да због неких догађаја који могу да уследе, а који га спречавају да дође у Сарајеву, блокира рад Председништва“, резонује Деђански.
На првој седници новог скупштинског сазива у РС најпре ће бити изабрано скупштинско руководство и верификовани мандати посланицима. Након тога, заклетву ће положити новоизабрана председница Републике Српске Жељка Цвијановић, а потом и новоизабрани српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.