„Слуге „међународне заједнице“, а поводом, како они кажу, „Додиковог референдума“, су се успаничили као мухе без главе. Једни призивају Бонска овлаштења, други референдум о Сребреници, трећи се поново обраћају колонијалном Уставном суду БиХ, четврти сматрају да Додик уводи читаву БиХ у „страшну“ авантуру са „несагледивим“ посљедицама. Све скупа је толико јадно да изазива сућут.
Многи ће, са хисторијском дистанцом, оцијенити, то се може сада са сигурношћу рећи, Додиков период. Али, штогод буде било о њему написано, сви ће се морати сложити да је његова државничка улога у односу на свијет, примјер како се треба борити за своју земљу.
Република Српска је на географској карти планете, невидљива. Додик је, међутим, учинио да читав свијет о њој прича. Он је урадио и много више. Озбиљно је начео колонијалну управу над Босном и Херцеговином. Али, умјесто да Додику за тај успјех одају признање, слуге к’о слуге, ни не хају за властиту државу у коју се толико, патетично, куну, већ само гледају што ће им страни господари рећи. Изгледа апсурдно, међутим, ако БиХ опстане, то ће суштински бити заслуга Милорада Додика.
Што било да било, у борби против БиХ колонијализма, Додик је постигао невјеројатан успјех. Уставни суд је осрамоћен, а Високи представник се показује као превазиђена институција без икакве моћи. Можда се ове институције још неко вријеме одрже, али ништа више неће бити као прије, а оне ће полако венути. Није нам жао.
Све у свему, напријед у референдум – стоји у писму које је потписао предсједник Партије економске и социјалне правде проф. др Емил Влајки.
Тагови: БиХ, Емил Влајки, Милорад Додик