ЏАБА КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ: Да ли ће пред лице правде одговорни за злочин у Брадини код Коњица?

Министарство унутрашњих послова Републике Српске, доставио је Тужилаштву БиХ средином септембра још један, допуњени извјештај против три лица, због сумње да су починили ратни злочин над Србима у селу Брадина код Коњица, 1992.године.

Незванично за ратни злочин осумњичени су Звонко Зовко, Љубо Шимуновић и Жељко Мликота – све командни кадар здружене муслиманско – хрватске војске. МУП Српске до сада је кривичне пријаве поднио против више од 50 лица, због злочина над Србима Коњица. Оптужница, међутим, нема.

Удружене муслиманско – хрватске снаге, Брадину су напале у предвечерје – 25. маја 1992. године. Најмање 38 Срба, жена, стараца, инвалида је убијено. Више од 600 је протјерано или у логор Челебићи отјерано.

Убили су тада 33-огодишњег Недељка. Мајку Анђу злочинци су натјерали да његове посмртне остатке закопа у башту, прије него је и њихова кућа као и све остале у селу попаљена. Брадињане који су преживјели мајски пакао, дочекао је – Челебићки, па онда Мусала. У логору Челебићи Марко Драганић тамновао је у злогласном хангару 6. и био очевидац убиства пет својих комшија.

– Убијени су Симо Јовановић, Неђо Милошевић, старац Шћепан Горовац, Бошко Самоуковић и једини од метка је убијен Жељко Климент, прича Драганић.

На хангарима још видљиви ратни трагови. Сваки, у овом бившем војном комплексу, прича је препуна тортуре, премлаћивања, злостављања и понижења. Један од објеката био је резервисан само за жене. Више од 70 их је тамновало у Челебићима.

У Челебићима и Мусали тамновало је више од 2.000 коњичких Срба. Били су затварани и мучени и у приватним становима, подрумима, шахтовима.

Коњиц је био етнички очишћен. Но оптужница нема. Једну је исписао Хашки трибунал – далеке 1996. године, против Есада Ланџе, Здравка Муцића и Хазима Делића. Двије године касније правоснажно су осуђени на казне затвора од 9 до 18 година. Неки изречену казну већ и одслужили.

– За та лица је јасно указано на постојање командне одговности, на удружени злочиначки подухват и нажалост до данашњег дана, иако је тај предмет прослијеђен бх тужилаштву, још увијек није одговарао онај ко треба, напомиње Симо Тушевљак инспектор у Управи криминалистичке полиције МУП-а Републике Српске.

Из бх Тужилаштва тек кратак флоскуларни одговор. Раде, кажу, на више предмета. То је исто оно правосуђе, у којем данас оптужују и пресуђују коњичке ратне судије и тужиоци Мира Смајловић, Сенадин Бегташевић, Џевад Муратбеговић и доскора Муниб Халиловић. Пресудили су само чувару логора Челебићи Есаду Мацићу и то због убиства Милорада Куљанина. Истина, 2011. године оптужница је исписана и против убица – Миралема Мацића, Енеса Туцаковића и Јасмина Гуске. Но они су – један за другим изненада и необјашњиво – преко ноћи умирали. Остали злочинци, и даље на слободи – неки и у полицијским униформама тамошњег МУП-а или у бх Агенцијама.

Жртвама треба правда! Јер убили су Брадину у којој четврт вијека касније живи тек двоје Срба. Етнички очистили Коњиц! И све се зна. Жртве и истражиоци спомињу Шефка Никшића ратног командира полиције у Коњицу и стрица актуелног предсједника СДП-а Нермина Никшића.

Имао би Шефко кажу, шта да открије о бројним умореним Србима, а поготово у убијеном Срђану Копривици. Спомињу и Русмира Хаџихусеиновића љекара који је најгрубље кршио Хипократову заклетву, Сафета Ћибу, Зејнела Делалића, Хазема Делића, Есада Гачића, Исмета Хебибовића, Мирзу Нухића….

Имена много, доказа и свједочења још и више! Само – правде нема!

Тагови: Брадина, Коњиц, Срби, Тужилаштво БиХ