Да ли је Република Српска све ближа референдуму и који су даљи кораци по овим и другим питањима важним за статус и очување Рeпублике Српске у емисији „Србија на вези“ коментарише политички аналитичар Драгомир Анђелковић.
Осамнаестог априла је истекао рок од 120 дана који су дали представници Републике Српске (РС) централним властима у Сарајеву за усвајање Закона о Уставном суду Босне и Херцеговине (БиХ) којим је био предвиђен одлазак страних судија, чиме би се онемогућило прегласавање у овој институцији. Рок је дат након што је Уставни суд БиХ прогласио неуставним 9. јануар, Дан Републике Српске.
У Србији на вези о актуелној политичкој ситуацији у Босни и Херцеговини са политичким аналитичарем Драгомиром Анђелковићем разговара Нада Вукелић.
Хоће ли бити референдума у Републици Српској?
„Њега ће вероватно у неком тренутку бити, али он у овом случају није свето писмо. То је само један од начина да се Република Српска одбрани од једне врсте мирнодопске агресије. Уставни суд у свакој земљи служи за одбрану уставног поретка. Уставни суд у БиХ је формиран ради разарања тог уставног поретка. Он служи тихој модификацији Дејтонског споразума. Значи, мир је закључен, на основу тог мировног споразума дефинисан је Устав, а сада је створена институција која противно систему националног вета и могућности сваког народа да брани стечена права модификује вољом странаца уставно уређење, полако гура БиХ ка централизацији, а све је срачунато на тихо укидање Републике Српске.
РС која је рођена у отаџбинском рату нашег народа, западно од Дрине, за који је више десетина хиљада људи погинуло, сигурно не може да буде укинута гласањем неколико странаца, који подржавају бошњачке хегемонистичке аспирације. У нормалним земљама зна се и нормална процедура. Тамо где имате неку врсту меке окупације, а то је БиХ, ту грађани и власт РС имају право да с е свим средствима одупру ономе што води укидању њихове државе, а РС према Дејтону јесте држава“, каже за РТС Драгомир Анђелковић.
Ту имамо пример да су се ујединили у циљу очувања националног интереса и власт и опозиција. И председник Додик и српски члан у председништву БиХ Младен Иванић су сагласни да треба да се одржи референдум, али нису око датума…
„Овде имамо врсту површног националног концензуса који не одговара суштини, јер имамо ситуацију да опозиција на нивоу РС власт на нивоу државне заједнице, односно БХ, и у моногим ситуацијама подржава политику централних власти што ремети национални концензус око националних интереса РС. Мислим да је добар модел постојао раније, који је подразумевао да заједнички представници власти и опозиције улазе у централне органе и заједнички делују. Овај пут је то нарушено и то ствара озбиљну колизију, поготово сада када постоје озбиљни дипломатски извори који кажу да се спрема, по узору на Македонију, акција западних центара моћи у РС, с циљем изазивања „наранџасте револуције“ и немира“.
Да ли је могуће да се ситруација из Македоније прелије у БиХ?
„Мислим да није, али биће таквих покушаја. То се неће десити јер је народ у РС ипак свестан да је њена позиција другачија него македонска. Македонија може да има пуно проблема, Србија може да има, али ће опстати. Република Српска ако се оклизне, она нестаје, тако да грађани сигурно неће бити навучени да уђу у унутрашње сукобе“.
Најављује се митинг опозиције и контрамитинг власти у истом дану…
„Чини ми се да ће се наћи неко компромисно решење, јер људи у РС могу много чиме да буду незадовољни, али су свесни да се овде не ради о рушењу Додика због Додика. Да је било ко на челу РС, Запад би га исто рушио и тражио би му многе афере, јер овде је циљ оних који су наметнули Дејтон у једном тренутку, да га сада суспендују. Ради се о систематској акцији која је појачана после неаргументоване и драконске осуде Радована Караџића“.
Да ли то има и везе са добрим односима Републике Српске и Русије?
„Директне. Запад је сада параноично уплашен од јачања утицаја Русије на Балкану, при том је Русија стоструко мање активна од Запада, нема овде ни медија, ни невладине организације, али се ипак мало активирала. Ствар је у томе да су симпатије и Србије, и Српске, и Црне Горе, Македоније, па и Бугарске у већој мери окренуте ка Русији него ка Западу. Русији мало треба да придобије активну подршку овде и то Запад јако плаши. Прво су кренули са акцијом у Македонији, која је својевремено била централна тачка Јужног тока, а исто намеравају да ураде и Републици Српској. Не треба заборавити да ће се то, пре или касније прелити у сваку земљу која нема сто посто покорну власт Западним центрима моћи. Зато сви на Балкану морамо бити солидарни у одбрани суверенитета“.
Европски парламент је недавно донео нову резолуцију о БиХ за коју је председник Додик рекао да је злонамерна према РС и да известилац није изнео податак да Суд и Тужилаштво БиХ немају уставни основ и нису део Дејтонског споразума. У тој Резолуцији такође наводе да подржавају европске напоре БиХ, али се упозорава на националистичку реторику, претње референдумима и рушење заједничких институција…Зашто нова Резолуција о БиХ баш у овом тренутку?
„Европски парламент не може, срећом да наметне било шта обавезујуће. Али, он је стециште разних лобиста. Поготово Сарајево и Загреб имају своје активне групе за лобирање у Европском парламенту, који покушавају да наметну своје теме европском јавном мњењу. Знате, када сто пута исто пробате, то у великој мери изгуби смисао, а пошто је ово не знам која по реду антисрпска резолуција, омна и не може много да одјекне. Највећа опасност за нас је да неки много моћнији центри на Западу, у страху од Русије покрену озбиљну офанзиву на нашим просторима, гледајући у нама мале Русе. Али кад је реч о Европском парламенту, то је дизање буке без много реалних основа.“
Да ли ће РС имти снаге да се избори са тим, ако могу тако да кажем, лицемерјем западне демократије?
„Република Српска је од старта суочена са тим лицемерјем. Када је прогелашена независност БиХ, негирано је право конститутивног српског народа да да своје мишљење. Од тога да су кројене границе тако да нико није водио рачуна о томе да су Срби били већина вековима на многим територијама које су нам одузете. Ми смо већ, некако, навикли да пливамо у живом блату, а то је с једне стране добро. Срећом, наша Република Српска је чврст орах, рођена у борби и опсатаје у борби и сигурно ће и даље опстати“, закључује Анђелковић.
Тагови: Драгомир Анђелковић, Референдум