Додиков адвокат за РТ Балкан: Анекс 10 Дејтонског споразума руши оптужницу против председника Српске

Одбрана Милорада Додика одлучна је да се држи слова Дејтона, а управо дословно поштовање изворног Општег оквирног споразума за мир у БиХ, уколико Суд БиХ тај споразум поштује, обориће оптужницу у овом монтираном процесу против легално изабраног представника представника српског народа, изјавио је за РТ Балкан адвокат Горан Бубић, бранилац председника Републике Српске.

На овом рочишту, како каже, Тужилаштво би требало да настави са извођењем својих доказа, од тога је кључни доказ Анекс 10 Дејтонског споразума за који одбрана тврди да не садржи овлашћења Кристијана Шмита да доноси законе у БиХ.

Анекс 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ у члану 1.2. констатује да „У погледу сложености са којима су суочене, стране траже постављање Високог представника који ће бити именован у складу с релевантним резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација, како би помогао странама у њиховим напорима да мобилишу те, по потреби, координишу активностима организација и агенција које су укључене у цивилне аспекте мировног решења, извршавајући доле наведене задатке, на начин на који му је то поверено резолуцијама Савета безбедности УН“.

Кристијан Шмит, никада није именован у СБ УН као високи представник у БиХ, а процес који се у Суду БиХ води против Милорада Додика због непоштовања Шмитових одлука, којег у Српској не признају, наставља се данас.

Члан 2. Анекса 10. прецизира „задатке“ који ће, у циљу помоћи странама, обављати високи представник постављен на њихов захтев. Овај члан под називом „мандат и методе координације и сарадње“ дефинише стриктно ограничен мандат, на основу ког високи представник има обавезу да учествује у тим активностима и да „прати“, „одржава тесан контакт са странама“, „помаже“, „учествује на састанцима“, „даје смернице“ и „извештава“. Коначно, једина надлежност која је експлицитно додељена високом представнику Анексом 10. јесте надлежност за тумачење „овог Споразума о спровођењу цивилног дела мировног решења“.

Ово, објашњава наш саговорник, дословно говори да Кристијан Шмит, све и да је именован, а није, не би имао овлашћења да доноси (намеће) законе у БиХ. Посебно када се узме у обзир да су „достављена документа“ заправо списи које је Мадлен Олбрајт доставила УН пре потписивања Дејтонског споразума.

„Ево већ годину и нешто, након подизања оптужнице Тужилаштво никако да представи Суду БиХ тај Анекс 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Докази које смо добили уочи суђења су наводни увиђаји Агенције за истраге и заштиту Босне и Херцеговине са веб-сајта Уједињених нација“, каже Бубић.

Одбрани су, како наводи, достављени текстови Општег оквирног споразума за мир у БиХ, које је тадашњи функционер Стејт департмента Мадлен Олбрајт доставила, уз писмо УН.

„Међутим, оно што смо видели- реч је о документу који датира пре 14. децембра 1995. године, када је споразум потписан у Паризу, тако да ћемо то оспоравати из формалноправних разлога, јер је реч о документу који нису потписале уговорне стране. По правилу о терету доказивања тај анекс би требало да прочита Тужилаштво БиХ“, указује Бубић.
Бонска овлашћења и лов у мутном

Још један показатељ „лова у мутном“ је употреба тзв. бонских овлашћења, која Шмит (зло)употребљава. Наиме, Савет за спровођење мира (ПИК), тело које чини педесетак држава и међународних организација и које је задужено за имплементацију Дејтонског споразума, је на састанку у децембру 1997. године у Бону донео одлуку о проширењу надлежности високог представника, која су постала позната као „бонска овлашћења“, међутим, у Анексу 10 нигде се не спомиње ПИК, нити „бонска овлашћења“.

„Ако се ми позивамо на бонска овлашћења, шта можемо да закључимо? Та наводна овлашћења нису постојала 14. децембра 1995. када је закључен Дејтонски мировни споразум, а ако то немамо 1995. а уговор није мењан, то значи да он не може бити овлашћен да доноси законе. Бонска овлашћења нису никакав извор права, се не спомиње нигде у Општем оквирном споразуму за мир у БиХ, то је, заправо, само тело којим председава високи представник, када је легитиман, а легитиман је када је предложен од стране уговорних страна и када је потврђен у СБ УН, он онда председава тим телом, па испада да је он сада сам себе овластио да нешто што није записано у Општем оквирном споразуму за мир у БиХ може да ради“, објашњава наш саговорник.

Колизија је овде, објашњава Бубић, евидентна, али то није једина нелогичност.

„У овом случају немамо никакве услове где би се могло рећи да је легитимно то што ради ‘високи представник’ наметањем закона. Штавише, и ако бисмо прихватили садржину бонских овлашћења као избор права, у њима, у тачки 11 која регулише такозване (присилне) мере која може да предузме високи представник, оне се спомињу само у односу на извршне органе, а према Уставу БиХ то су Председништво БиХ и Савет министара БиХ. Таквих овлашћења, ни по бонским закључцима нема у односу на Парламентарну скупштину БиХ, која је по Уставу БиХ, дакле, по Анексу 4 Дејтонског мировног споразума, једина надлежна да доноси законе у БиХ. Никакав високи представник или други орган“, указује Бубић.
Ретроактивна примена наметнутог закона

Према речима искусног правника, саставни део поштеног суђења је услов предвидљивости закона, а то значи да закон треба да буде објављен у службеном гласилу државе пре него што почне његова примена.

„Период инкриминације – наводна инкриминација којом се терети председник Додик је период од 1. до 7. јула 2023. године, односно, ако укључимо и оптужницу против господина Лукића, инкриминирајући период је од 1. до 9. јула. Закон о изменама кривичног закона тзв. Шмитов закон, који је донело приватно лице, а не високи представник у Босни и Херцеговини, зато што Шмит није потврђен високи представник у складу са Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, познатијим као Дејтонски мировни споразум“, указује Бубић.

Он истиче да је апсолутно правно немогуће ретроактивно примењивати законе, чак и оне легално донете.

„Одлука која је у Службеном гласнику носи датум 7. јул, али смо је ми прибавили службено, од Службеног гласника Босне и Херцеговине када је почела дистрибуција, а она је почела у понедељак, 10. јула. Кривични закон се не може примењивати пре него што је објављен у Службеном гласнику, а ако се узме у обзир да је од објаве до ступања на снагу неопходно да прође осам дана. Значи, то је већ, најраније 15. јул 2023. Имамо ситуацију где покушавају наводну инкриминацију да прошире на период од 1. јула, када, гледано са становишта Устава и Уставног правила тзв. Vacatio legis (временски период, односно време које је потребно да би закон ступио на снагу од дана објављивања до почетка примене)“, истиче наш саговорник.

Према речима адвоката Бубића, више је аргумената који доказују да је оптужница неодржива.

„И у случају да је легално постављен и у случају да може да доноси законе, а не може да доноси законе, ми по стандaрдима Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода немамо услов за одржање оптужнице и нема неопходне претпоставке за доношење осуђујуће пресуде“, наглашава Бубић, истичући:

„Правни стандард је да се кривични закон не може примењиватии ретроактивно.“