Додик за РТ Балкан из Санкт Петербурга: Резолуција о Сребреници би сахранила БиХ

Руска Федерација је сведок и гарант Дејтонског мировног споразума и као таква је несумњиво давала допринос његовој имплементацији, за разлику од других, предвођених САД, Великом Британијом, као и чланицама Европске уније, попут Француске и Немачке, које су моделирале споразум мимо процедуре предвиђене за тако нешто, каже за РТ Балкан председник Републике Српске Милорад, који се налази на Безбедносном форуму у Санкт Петербургу.

Додаје да Русија игра веома важну улогу у борби за владавину права на међународном нивоу, и да то све време чини, док су други тражили да се прилагодите њиховим правилима и захтевима.

Република Српска, каже, трпи огромне притиске са Запада, и не може да напусти концепт свог постојања и одустане од јачања аутономије. Додаје да је РС привржена Дејтонском споразуму, „слову споразума, а не духу споразума који су промовисали западњаци“.

„Данас имамо ситуацију да БиХ има свој Устав, који је саставни део Дејтона, које су гарантовале велике силе, који је прецизан, јасан и функционалан, и с друге стране имамо сасвим другу стварност која је направљена сталним интервенцијама, пре свега Америке, Британије и земаља ЕУ које све то прате. Кад се томе дода да су у сам систем одлучивања умешани странци који долазе са Запада, онда имамо Немца који се лажно представља као високи представник, који није именован у складу са Анексом 10, који каже да Србија, Хрватска, Република Српска, Словенија, Федерација БиХ, морају да се договоре ко је високи представник и да то име буде потврђено у Савету безбедности“, објашњава Додик.
Малигни утицај Америке

Додаје да је приступ Русије најбољи могућ, а то владавина права и поштовања договора унутрашњих фактора, не стајући ни на једну страну.

Додик каже да је западна пропаганда Русији прикачила причу о некаквом малигном утицају, додајући да „ако ишта малигно постоји на Западу долази из САД и Британије“.

„То је свет лажи, свет превара који гледамо са Запада кроз непоштовање разних споразума, почевши од Дејтонског споразума, преко Минских споразума, споразума у Куманову“, каже председник РС.

На сличан начин су, каже Додик, и РС заробили време, наметајући теме о статусу, али и кроз кажњавање путем санкција појединцима и читавом народу.

„Србији отимају Косово мимо свих процедура, чак ни у УН немате већину која је подржала независни статус, а нама отимају сва права која смо стекли по Дејтону, јер су они наводно незадовољни“, указује Додик.

Председник РС наводи две ствари због које је Запад љут и због којих је побеснео. Прва је да РС одбацује у континуитету могућност да буде чланица НАТО-а, и не да свој пристанак на процедуре које би ишле ка томе. Друга, РС је од почетка руске Специјалне војне операције у Украјини заузела став и статус у коме није пристајала да се Русији уведу санкције. Сходно томе, ниједан орган у БиХ није донео одлуку о томе да се уведе било који облик санкција РФ, подсећа.
Потези Бањалуке

На питање како ће се усвајање резолуцију о Сребреници у УН одразити на БиХ, Додик каже да је његова политика поштовање Дејтона, како пише у Уставу, а не да неко са стране намеће шта да се ради.

„Ако гледамо Повељу УН која каже да ниједна земља не сме према другој чланици да буде старатељ и да је притиска, Русија се ту понаша коректно. Међутим, то не ради Америка, ни Британија, које воде хибридни рат против Срба, РС и Србије“, оцењује Додик, указујући на неименованог Кристијана Шмита, који је променио изборни закон.

Тврди да је Босна експеримент Запада који не може да успе, јер „нема месеца у последњих 30 година да није штићена ригидном међународном операцијом, фаворизујући искључиво босанске муслимане на штету и Хрвата и Срба“.

„Република Српска нуди да се ствари врате на уставни поредак БиХ, против које немамо ништа против, без обзира на то што у њој губимо неке своје атрибуте државности. Сигурно, ипак, не желимо да останемо у БиХ коју граде мимо Устава, коју нам намећу и која је створена за њихове интересе“, поручује Додик.
Зашто прича о геноциду баш сад?

Говорећи о актуелизацији случаја у Сребреници, Додик каже да су страни фактори почели да квалификују понашање Срба као геноцидно, пре него што се ишта десило, и да су најављивали да се Срби наводно припремају за геноцид.

„Суд за људска права који је успостављен на нивоу међународног фактора у БиХ затражио је да се направе два извештаја, један за Сребреницу, други за Сарајево. Онај који је био за Сребреницу је третирао само страдање Бошњака муслимана, а не и Срба на простору Сребренице, којих је било око три и по хиљаде“, подсећа Додик и пита шта је са извештајем о страдалим Србима у логорима у Сарајеву које су држали муслимани, а којих је било више него страдалих Бошњака у Сребреници.
Ко ће подржати резолуцију?

На питање које ће државе осим Русије гласати против резолуције о Сребреници, председник Републике Српске каже да верује да ће бити око 40 земаља које „разумеју ситуацију“.

„Не бих лицитирао, али по ономе што ја знам, око 40 земаља ће бити против. То није мало када узмете у обзир да ће њих 70, а можда и више бити уздржано. Онда то значи да дефинитивна већина у Генералној скупштини УН неће гласати ‘за’. Али, они су спремни да у моменту гласања промене правила. Најављују већ да они који су уздржани неће бити квалификовани за утврђивање већине, него само они који су гласали ‘за’ и ‘против'“, наводи.

Али, ако у збиру натполовична већина гласова буде уздржана и против резолуције, онда то значи да већина глобалне заједнице не мисли да се у Сребреници десио геноцид.

„Они који су ‘за’ то, раде из шпекулативних разлога“, јасан је Додик.

По његовим речима ова резолуција, ако буде усвојена, дефинитивно сахрањује БиХ јер „сахрањује могућност да се два народа помире“.

„То је досипање соли на рану. Бошњаци и муслимани неће добити ништа од тога осим ликовања, а Срби ће то одбити ништа од тога неће примењивати“, каже председник РС.

Њега је, каже изненадило што је Руанда један од иницијатора резолуције.

„Дефиниција геноцида је да једна заједница има план да спроведе мере и акције које ће елиминисати сваког живог припадника друге заједнице. У Сребреници имате доказе да је Војска РС одвојила жене и децу и пребацила на територију коју су контролисали муслимани. У Руанди је убијено 970.000 припадника једног народа од стране другог народа. Убијени су жене деца, старци, мушкарци, нико није правио разлику. Сада Руанда, вероватно перући своју историју покушава да се стави на страну резолуције. Срам их било“, оштар је Додик.
Све је координирано

Председник РС верује да је иницијатива о резолуцији о Сребреници усклађена са одлуком ПССЕ о пријему „Косова“ у Савет Европе, да би се тако извршио притисак на српски народ.

„У Статуту СЕ пише да земље чланице могу бити само чланице УН, а Косово то није. То кршење правила у тренутку када њима то одговара говори колико они све смишљају. Апсолутно мислим да је то координирано, а на крају крајева исти су промотори свих тих догађаја“, оцењује Додик.

Западна прича у Украјини, за њега је потпуно „промашена“.

„Западу су рекли ‘немојте у Украјину, не желимо НАТО ту, јер они су наши суседи’. Исто као што Америка не жели да види никога ни у Канади ни у Мексику или на Куби. Зашто Русија нема право на тај став? Историја односа између Украјине и Русије је комплексна, а ви улазите у то тако што доведете неку марионетску власт у Кијев и покушавате да наметнете нешто. Украјинци само одрађују прљав посао за Запад који даје милијарде да се све настави“, подвлачи Додик.
Спољна политика БиХ се распала

Председништво БиХ нема јединствен став око пријема „Косова“ у Савет Европе, али Додик наглашава да БиХ није признала „Косово“ као државу и пита се „како онда може да гласа да Косово уђе у неку међународну организацију“.

„То је сад ствар БиХ и њеног минималног достојанства и континуитета, али се систем спољне политике БиХ распао – не постоји. Имате амбасадоре по свету, муслимане, који гласају како каже њихова политичка партија а не органи БиХ и то говори да се све распало“, подвлачи Додик, наводећи и пример Златка Лагумџије који је без одлуке БиХ поднео резолуцију о Сребреници.

Све то, оцењује Додик, говори да нема „ни унутрашњег ни регионалног, а ни глобалног“ питања око ког у БиХ не постоје „драматичне и дефинитивне разлике“.

„БиХ се у свему, па и у овом случају показује као немогућа земља. Како онда можете да будете љути на Србију када би она једног дана рекла ‘добро, пошто ви не поштујете територијални интегритет Србије ево и ми не поштујемо територијални интегритет БиХ и подржавамо независност РС’. Како би они реаговали, шта би урадили“, пита се Додик, наводећи да би онда завладала општа хистерија.
Јачати медијско присуство Русије на Балкану

Председник Републике Српске наводи да РТ мора да има јаче присуство на Балкану и „да то буде на нашим језицима“.

„Подржавам председника Путина који је недавно рекао да ће се позабавити тиме. Присуство Русије је недовољно – бар није онолико колико би људи то гледали, јер су руски медији објективни, без дневне и ратнохушкачке пропаганде. Мислим да снажније присуство руских медија већ касни, и да га треба инсталирати уз снажну институционалну подршку“, закључује председник РС Милорад Додик.