Да ли је консензус о преуређењу политичког система у Босни и Херцеговини могућ двадесет година након Дејтона? О томе су у Мостару расправљали званичници седам водећих политичких странака.
Реченица да сваки од три конститутивна народа сам бира ко ће га заступати у инстутуцијама државе данас се могла чути више пута. Међутим, осим од раније познатог става из Републике Српске, договора како на нивоу Федерације ријешити питање избора члана Предсједништва, односно питања хрватске изборне јединице још нема.
Зашто се данас боримо за нешто што је Дејтонски споразум већ ријешио, дајући широку аутономију ентитетима, а конститутивним народима механизме заштите- упитао је предсједник Републике Српске Милорад Додик, који сматра да је високи представник највише кршио Дејтонски споразум, мијењајући Устав и доносећи одлуке на које није имао право.
– Република Српска није против тога да своју аутономију оставрује унутар БиХ, али је Високи представник деградирао аутономију ентитета и ојачао централне институције без сагласности оних који треба да буду сагласни – рекао је предсједник Српске.
Никада се није покушало да се Дејтонски споразум проведе онако како је написан, него је одмах почео да се мијења – сматра Додик и оцјењује да је својим одлукама виски представник довео и до мајоризације Хрвата у Федерацији.
– У Републици Српској на дневном реду није сецесија, али Српска неће бесконачно чекати ни да се ствари у БиХ покрену и промијене. Консензус српских странака око битних уставних питања постоји и ту нема одступања – рекао је Додик.
– Ми јесмо за то да другима дамо више, али немојте од нас очекивати да пристанемо да ми имамо мање – рекао је српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић.
– Бошњаци се боје српског сепаратизма, а Срби хегемонизације и губитка аутономије свог ентитета. У полтици су то природне борбе, а велика је мудрост доћи до толеранције и доброг рјешења за БиХ – сматра Фахрудин Радончић, предсједник Савеза за бољу будућност.
Провијавао је данас оптимизам да би могло доћи до договора унутар Федерације, како се Хрватима не би поновио „случај Комшић“. Да ли су о томе накратко разговарали Изетбеговић, Човић и Радончић, који су се састали иза затворених врата, не знамо.
– Ако смо сви за начело да свако бира своје представнике онда смо ријешили питање и изборног законодавства и уопште функционисања БиХ – истакао је предсједавајући Предсједништва БиХ Драган Човић.
Питање изборне јединице с хрватском већином још је отворено. Бакир Изетбеговић је рекао да Федерација треба и даље да буде једна изборна јединица, да се један члан предсједништва бира већином гласова унутар тог ентитета, а други већином гласова с подручја гдје углавном живе Хрвати. Конференцију у Мостару организовао је Институт за друштвено-политичка истраживања, а под покровитељством предсједавајућег Предсједништва Драгна Човића.
Тагови: БиХ, Дејтонски споразум, додик, Мостар