Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су уочи и за време рата у БиХ политичке и војне потезе повлачили искључиво Бошњаци и Хрвати, а да су Срби само реаговали на њих да би заштитили српски народ.
Током сведочења на суђењу некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, Додик је истакао да је то јасно видљиво и да се хронолошки гледано може и доказати.
Он је додао да је српски народ једнако био угрожен и у Сарајеву, и у Крајини и Херцеговини. „Постојала је свест о томе да има страдања и код муслимана, али је чињеница да је то био рат и да се у том погледу није довољно ни имало информација о страдањима на другој страни“, рекао је Додик.
Он је нагласио да је током рата више пута српска страна покушала да дође до договора, посебно истичући Кутиљеров план и договор из Португалије које је одбацио Алија Изетбеговић.
Током унакрсног испитивања у својству сведока одбране, Додик је рекао да је рат на простору БиХ деведесетих година 20. века за последицу имао готово једнак број расељених и Срба и Бошњака.
„То је рат који је са обе стране дао готово исти резултат, а то је да су људи морали да напусте своје првобитно место становања и преселе се на неку другу локацију. Када би се извела нека рачуница, могло би се видети да је то готово идентичан број људи и онда не можемо рећи да су Срби истерали Србе из Сарајева“, рекао је Додик.
Он је нагласио да стоји иза изјаве да неки људи треба да одговарају за оно што се дешавало за време рата, али никако да то буде цело руководство народа, како се то често интерпретира и генерализује.
На питање да ли је било одговорности руководства СДС-а, Додик је одговорио да не може тако нешто рећи јер то треба да утврди суд, „али да му се чинило да је било укључености људи који су били у врху“.
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су му данас током сведочења на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом постављана питања о местима на којима није био с намером да га изманипулишу.
Додик је више пута поновио да се многих изјава народних посланика или политичара из времена рата не сећа, посебно имајући у виду да су на седницама Народне скупштине многи људи говорили, што су седнице биле емотивне, што неким седницама није ни присуствовао, али и да треба имати у виду да се различито говорило `91. и `95. године зависно од ситуације на терену.
Додик је јуче рекао и да је као народни посланик учествовао на већини састанака и седница када су се доносили конститутивни акти за успостављање Републике Српске и да је за многе од њих гласао.
„Сматрао сам то легитимним и легалним јер је према Уставу СФРЈ суверенитет припадао народима, а српски народ је имао право на свој суверенитет и своје одлуке“, истакао је председник Републике.
Одговарајући на питања у Хашком трибуналу, Додик је рекао да БиХ никада није била суверена држава, а да историјски гледано готово никада није било могуће усагласити ставове три конститутивна народа у БиХ.
Он је нагласио и да је да је политика СДС-а била политика опстанка БиХ у Југославији, док је ХДЗ, као партија која је била интегрисана са ХДЗ-ом из Хрватске, подржала независност Хрватске, што је донело много турбуленција у парламенту тадашње БиХ.
„Странка демократске акције Алије Изетбеговића је такође подржала распад бивше Југославије и самосталност Словеније и Хрватске. И у тим условима било је веома тешко радити. Партија којој сам припадао сматрала је да не треба признати независност Словеније и Хрватске и да треба очувати Југославију“, рекао је Додик.
Тагови: БиХ, Милорад Додик, Хашки трибунал