Додик: Сваки пут када нам високи представник нешто наметне расту наше амбиције да будемо независни

Босна и Херцеговина је изгледала стабилнија и боље знала куд се креће одмах након рата него данас. Данас Бошњаци желе унитарну Босну, Хрвати желе да сачувају свој идентитет, западне силе је желе за сопствене потребе, а ми желимо да ојачамо аутономију и самосталност.

Сваки пут када нам високи представник нешто наметне, порасту наше амбиције да будемо независна земља. Нико од Срба није за рат, већ за мир али сматрамо да имамо право и да је политички легитимно да тражимо решење у Уставу, а ако га ту нема онда да га тражимо у статусу.

Рекли сте да Џозеф Бајден неће трајати довека и да ћете сачекати неког новог Трампа да бисте прогласили независност РС. Имате ли индицијa ко би могао да је призна?
И ја нећу да трајем довека, а рачунам на политички живот. Један британски дипломата ми је својевремено рекао да би нас признало тек десетак земаља, а ја сам рекао да ми је то довољно и да ми више и не треба. Нисмо ми толико наивни, није то посао који ће се десити вечерас на некој седељци. За то треба да се сложи неколико важних претпоставки, а то је међународна констелација и требало би да се догоди на миран начин. То су две претпоставке које ми морамо да јуримо али и не смемо да не причамо о томе, јер бисмо се тога одрекли. Када се то спомене у БиХ одмах се дигне халабука како рушимо државу, а држава се није ни изградила, то је хибрид који је наметнут и Србији и Хрватима, а ни муслимани нису задовољни. Једина реална концепција је наша, јер би РС могла самостално да живи када би одвојила.

Уколико би дошло до разлаза на три државе да ли би то изазвало нестабилност на Балкану и подстакло остале државе на разједињење?
Босна и Херцеговина је недовршен посао, како воле да кажу Американци. Већ на почетку распада Југославије идентичним процесом се распала и БиХ. Дошло је до великог обрачуна са великим бројем жртава. Било би много боље да је било памети и да смо се разишли у миру. Када би сада биле три међународно правне државе, сваки сукоб између њих био би међународни, а овако стално имамо унутрашње трвење које није решено ни са 60.000 НАТО војника. Да мора два дана сама да живи, та држава би пропала прве ноћи. Све ово што причам љути људе у Сарајеву који желе да им ми будемо послушници али из тог града је отишло 150.000 Срба. То није наш град. Ми немамо никакву аспирацију на Сарајево, волео бих да никада не морам да одем тамо па чак ни из туристичких разлога. Тамо Кинези долазе због Валтера који брани Сарајево, а не због града, што је још једна подвала јер Валтер није постојао.

Инцков закон није крај Српске

Да ли је Инцков закон „крај Српске или распад Босне и Херцеговине“?

Сигурно није крај Српске, можда смо на почетку трансформације из ентитета у државу али би свакако могао бити крај Босне и Херцеговине. Држава у којој неименовани странац може да наметне законе, свакако дезавуише и негира њено постојање. Бошњаци показују своје подаништво према Западу кроз савезништво али нису добили све оно што су очекивали, јер сви гледају своје интересе. Они желе да моделирају друштво на либералним принципима, а то је немогуће јер то наша историја не дозвољава, јер да би се направила таква држава, морају да се униште снажни идентитети.

Да ли је могућ компромис са Кристијаном Шмитом и под којим условима?

Ту нема компромиса. Он мора да прибави легитимитет да би га било. Он мора или да оде или да добије сагласност чланица Савета безбедности Уједињених нација. Тек онда бисмо могли да радимо на компромису. Подсетићу да је РС верификована као међународни субјект по тумачењу венецијанске комисије зато што је и потписница Анекса 10 Дејтонског споразума који регулише статус и улогу високог представника. Уколико ми сами признамо таквог високог представника, ми ћемо се девалвирати као страна потписница тог Анекса у међународном праву, а за нас би то било прескупо да учинимо. Два дана бисмо за неког били добри момци, а трећег дана би спроводили већ виђену концепцију.

Може ли Шмит да Вам ограничи политичко деловање?

Не може он ништа, јер високи представник не постоји. То и медији у Србији морају да схвате , морају да поштују међународни статус. У Анексу 10 се наводи да се он бира тако што сагласност треба да да пет потписница тог документа, а то су Република Српска, Србија, Федерација БиХ, Хрватска и заједнички ниво БиХ. Након тог консензуса, он иде на потврду у Савет безбедности, а ако та процедура није испоштована он није високи представник. Уколико пристанемо на то, он би сутра могао да укине полицију РС, министарство просвете, пољопривреде, све ће моћи.

Да ли очекујете да би званични Београд могао да га прими као високог представника?

О тој теми нисмо разговарали али управо треба имати у виду ту чињеницу да је Србија потписница Анекса 10 и уколико му се да легитимитет онда ће се Србија делегитимисати као једна од страна. Уверен сам да више не постоји међународно право али ми, који смо мали и нејаки, морамо да се држимо, што народ каже „као пијан плота“ међународног права, јер нам ништа друго не преостаје.

Русија је до сада имала веома принципијелан став према питању РС, да ли Вас је изненадио став Кине?

Москва штити међународно право и оне који га поштују. Ако има неког светла на крају тунела онда је то Русија која се бори за међународни поредак, да овај свет који је тотално у нереду стабилизује, да не дође до тоталне ескалације па и пропасти значајног дела света. Једини начин да се одржи глобални мир јесте да се поштујемо и да уважавамо међународне институције и право. Запад то не поштује – не поштује ни причу везну за Крим, ни за Републику Српску као и Косова и Метохије. Спроводе силеџијско понашање које нема нимало принципа. На том понашању свет не може да опстане. У том погледу доживљавам став Русије као супер силе која покушава да стабилизује свет на договореним принципима, поготово што није сво међународно право у интересу Русије али су они спремни да то поштују. Русија је за нас важан глас, да се чује да нисмо сами и да говоримо неке небулозе. Велика је сатисфакција за нас то што су Русија и Кина рекле да високи представник мора да се именује у СБ УН и да само такав може да има легитимитет. За нас је то значајна и велика победа.

Хоће ли хапсити и Гидеона Грајфа

Суд БиХ расписао је међународну потерницу за Миломиром Савчићем, оптуженим за геноцид у Сребреници, који је недоступан судској полицији БиХ. Знате ли где је?
Суд и Тужилаштво су наметнути мимо Устава БиХ и мимо Дејтона те БиХ нема надлежност за правосуђе, то је измишљено и њима дато управо да би се обрачунавали са онима који су против нечега што су већ овде промовисали. Прича о Сребреници је почела да се прича тек 2002, седам година након тих догађаја је одједном неко покушао да направи тај мит. Тадашњи извештај је написала британска обавештајна структура Педија Ешдауна, а онда га потврдила Влада РС, јер је наводно морала. Ми смо тај извештај пре неколико година поништили и формирали нову Међународну комисију. Чланови те комисије, без обзира на развој ситуације, спремни су да бране те налазе у Бањалуци. Занима ме да ли ће да хапсе те људе који су несумњиви ауторитети попут Гидеона Грајфа. Ја очекујем још једну кривичну пријаву, јер цитирам Чомског који је рекао да Сребреници није било геноцида. Мени ће британски амбасадор рећи да морам да поштујем инквизицијски суд. Забрињава чињеница да ЕУ која је пуна приче о правном систему подржава неправо.

Генерал Миломир Савчић је добар и частан официр, прошло је 20 година од наводног злочина, јер не може нико да остане ко није прошао кроз њихову процедуру. А да не говоримо да се Дудаковић и остали који су чинили злочине слободно шетају. Иво Андрић је добро рекао „чим уђете у БиХ престаје логика“ . Одлучили су да га притворе, тог дана када је дошао на рочиште, промењен му је тужилац – није више Хрват, већ муслиман који му је одредио притвор. Промењена су му и три члана судског већа која су одлучила да одмах иде у притвор, јер је коментарисао причу о геноциду. А рекао је да није потврђено да је тамо страдало осам хиљада људи, што је и тачно, јер је и Хашки трибунал у неколико пресуда имао различите бројке.

Има ли логике што БиХ неће да се придружи иницијативи „Отворени Балкан“?

Предлагао сам али је та мржња према Србији неописива, јер је Србија најмоћнија на Балкану. Већина фирми из Србије је отворила представништво у Федерацији, а робу продају у РС. Тако покушавају да придобију тржиште у Федерацији што се никада неће десити али је већи проблем то што се добит обрачунава у седишту фирми. Због тога је чак било и предлога да се бојкотује роба која из Србије долази преко Сарајева али се то одбило. Из тих разлога било је важно да имамо већи проток роба и тржиште радне снаге али БиХ то не жели. Веома ћемо тешко доћи до тога, јер су и Комшић и Џаферовић на позицијама да је то великосрпска политика и прича о српском свету али се онда поставља питање откуд ту Албанија и Северна Македонија? Само они виде патолошки однос према Србији и Србима.

Да ли Вас забрињава безбедносна ситуација на Балкану с обзиром на то да ће међународне војне снаге на КиМ извести вежбу оперативне пробе? Може ли се то окарактерисати као наговештај да НАТО има процену да су немири на Косову могући?

То је више порука Србији. Они су у марту 2003. имали прилику да интервенишу, па нису. Свакодневно имате нападе на припаднике српске националности и нико не реагује. Каква је то држава коју бране међународне снаге али та ситуација траје, а са друге стране хомогенизована је јавност у Србији око тога да нема признања.Председник Вучић и остали државни функционери су посвећени питању Косова и заштите нашег народа. Мислим и да се међународна позиција променила, чињеница да је Србија успела да охрабри неколико земаља да повуку признање косовске независности говори о томе да Београд има активан приступ КиМ. Због тога, нашим преговарачима треба дати несумњиву подршку по свим питањима преговора око самог статуса.

Још без позива на устоличење Јоаникија

Главна тема у Црној Гори је попис, а и Темељни уговор са СПЦ још није потписан. Да ли у наредном периоду планирате званичан сусрет са црногорским премијером Здравком Кривокапићем?

Био је у Бањалуци и Сарајеву, срео сам га и на једном форуму у Атини. Црна Гора је очигледно недефинисана и има доста идентитетских раскола које не успева да превазиђе. Неприхватљиво је да се већ јако дуго не регулише питање везано за СПЦ, јер смо то очекивали одмах након избора. Многи, па чак и они Срби који су постали чланови Владе на валу литија и политичког освештења самог народа у борби за право СПЦ и њене имовине. Имајући у виду да то иде тешко, да ће све бити теже и у будућности, али верујем да ће се ипак решити. Попис је једна од најактуелнијих тема у Црној Гори — 55 одсто људи се изјаснило да говори српски, а 28 одсто да су Срби. Треба нагласити да је то било време апсолутне тортуре према Србима, а да је толики број људи ипак остао привржен том идентитету, те сада треба очекивати да те цифре буду далеко више. Мислим да је неко искалкулисао и видео да би то могло да буде опасно, те да се због тога манипулише пописом. Ми као Срби морамо да охрабримо све људе како би они који су били приморани да се изјасне како нису желели сада то промене и врате се српском националном идентитету. Све то наравно уз уважавање да је Црна Гора међународно призната држава. Без револуција треба се борити за статус Срба који су трећина укупног становништва на прошлом попису, а сада би могло да буде и далеко више.

Да ли ћете бити 4. септембра на устоличењу именованог митрополита црногорско-приморског Јоаникија и може ли он да буде помиритељски фактор као што је то био и митрополит Амфилохије?

Поштујем нашу СПЦ и њене изборе, начине на који решава проблеме, још нисам добио позив, али ако се створе минимални услови, наравно да ћу отићи. Што се тиче митрополита Амфилохија, постоје различите приче, али је имао значајну и политичку и верску улогу. Владику Јоаникија сам често сретао и мислим да се ради о посвећеном и важном човеку наше Српске православне цркве. Сматрам да он може да одигра важну улогу консолидације самих односа, а то ће се десити онда када признате Цркви оно што јој припада. Сам владика Јоаникије је био један од видљивих предводника протеста, чак је био и привођен, што све говори да ће он остати истрајан у борби за вредности које је и раније показивао.