Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је да у залагању америчког амбасадора у БиХ Морин Кормак и шефа Делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунара Вигемарка за промјену Изборног закона у БиХ постоје „двије игре“, јер виде да њихови фаворити пропадају, због чега покушавају да интервенишу да се промијени тај закон.
Додик је вечерас рекао за РТС да је једна игра са приједлогом да се у изборни процес уведе дигитализација, а друга се односи на рјешење Установг суда БиХ о Хрватима.
Он је подсјетио да закон о дигитализацији треба тек да се усвоји, али пошто се 7. маја расписују избори, не постоји шанса да се примијени тај закон, чиме се „стварају услови да нема услова да се одрже избори по закону“.
„Зато иде та интервенција, јер они виде да њихови фаворити у БиХ пропадају, од /члана Предсједништва БиХ Младена/ Иванића до Бакира Изетбеговића и осталих“, рекао је Додик.
Он је оцијенио да се Американци и Британци страшно боре, што не крију, и говоре да је озбиљно опасна ствар по БиХ ако Додик уђе у Предсједништво БиХ и ту буде и Драган Човић.
„Ако тако буде, прво, они сигурно неће владати БиХ као што су владали до сада. Можемо се консултовати око ствари, али, они хоће да постављају рјешења, они диктирају рјешења овим људима који хоће да то прихвате, ми нећемо да прихватимо“, поручио је Додик.
Због тога се, навео је он, сада иде на варијанту да се усвоји закон о дигитализацији 17. апирла, па ако се одрже избори, онда ће се наћи нека мала политичка партија која ће тужити Изборну комисију да избори нису одржани у складу са законом.
„Ако не буду странцима одговарали резултати избора, онда ће суд рећи да се избори поништавају. Значи, то је једна потпуна игра са свим, са људима у БиХ, са политикама“, истакао је Додик.
Други сегмент изборног закона, каже Додик, јесте прича у којој се тражи да се реализује одлука Уставног суда БиХ у којој је суд пресудио да су Хрвати запостављени.
Он је као примјер навео да се у Дом народа Парламента Федерације БиХ из сваког од 10 кантона бира по један Хрват, али да у Босанско-подрињском кантону нема ниједног Хрвата.
„Онда се неки Мустафа прогласи Хрватом и буде изабран у Дом народа да представља Хрвате. Наравно да је то карикатура“, рекао је Додик.
Пошто је Уставни суд рекао да се то мора прилагодити Хрватима, Додик оцјењује да сада странци не знају шта ће.
„Покушавају да то прилагоде, а Хрвати траже да то буде транспарентно. Међутим, странци хоће да се то још више запетља и буде неефикасно“, додао је Додик.
Он је истакао да Изборни закон мора да буде договорен између политичких фактора у БиХ, а не између странаца или било кога.
„Сама чињеница да су они интервенисали веома јавно у тој намјери да се промијени закон, говори о њиховим уплитањима у јавни живот. БиХ одржава неки спољни консензус, али да би опстала мора имати унутрашњи консензус, кога нема, није изграђен“, рекао је Додик.
„У мају ребаланс буџета, већи за 50 милиона КМ“
Предсједник Републике Српске Милорад Додик најавио је да ће се у мају ићи са ребалансом буџета Републике Српске, који ће бити појачан са 50 милиона КМ прихода, остварених у претходна два до три мјесеца.
„То говори о томе да се /економска/ ситуација развија… Ми у Српској живимо од свог рада. Српска биљежи раст 3,2 одсто у првим мјесецима, што је озбиљан раст, имамо покривеност увоза извозом струјом, појачава се индустријска производња“, рекао је предсједник Српске.
Додик је рекао за РТС да је Република Српска једина самоодржива у БиХ и да би када би била издвојена и остављена да живи као независна држава могла да преживи, док све друго не може, ни Федерација БиХ, нити БиХ.
Када је ријеч о руским инвестицијама, Додик је рекао да данас у Бањалуци борави једна делегација и да се покушава договорити реконструисање термоелектрана /двије државне и једна приватна/ да им се продужи вијек и појача производња, што ће коштати неколико стотина милиона КМ.
Додик је рекао да треба сарађивати и са Западом и да нико није луд да бјежи од тога, али да Српска неће диктате који долазе од њих.
Тагови: БиХ, Милорад Додик