СВЕ зависи од нас. Наравно, треба избећи њихове бомбе.
На састанцима у канцеларијама морамо да имамо представнике који могу да издрже такве типове. Онда све може да буде на свом месту.
Све се своди на карактер. Не само политички него и људски карактер. Јер, ако га неко нема, онда ће урадити све лоше што може. Ако има карактера и веран је свом народу и интересима – онда ту нема бојазни.
Могу да вам дуго причам о њиховим пропалим идејама, којима смо се супротставили.
Овде је добро речено да смо стално у некој одбрани, а ово сад личи на офанзиву.
Сви ми препознајемо неке своје мале победе и рећи ћу вам да сам гурао ово са враћањем надлежности да буде на 10. децембар јер је то дан када су била донета `бонска овлашћења`, па то треба да буде и дан када их рушимо. То је, замислите, Дан људских права. Видећемо како ће то бити.
Одлична је теза да је БиХ празна љуштура, а РС је непризната међународна држава. Она има све елементе државности. Само нема столицу у УН.
А све што се чинило, чинило се да се она сруши.
Хвала вам свима на доприносу. Сва ваша излагања ћу поделити нашим посланицима када дођу на заседање у петак.
Време је да направимо бројчано још већи скуп и да окупимо све људе који имају шта да кажу.
Време је да направимо овакав скуп у Бањалуци, у Банском двору или Влади. Јер, има то своју поруку.
Морам признати да ово помаже. Наши људи то слушају. Наши људи све слушају што долази из Београда, а поготову овако пријатне и пријемчиве ствари.
Не у смислу да немамо критике према ономе што се десило. Али, имамо воље да искажемо своје опредељење.
Идемо даље, не можемо пасти! Када сам год губио на политичком плану, увек сам се надао да ће доћи тренутак да се то може поправити. Важно је само да то не сурвамо до краја. А нисмо сурвали. Њима је тешко да се боре против тога да ово што тражимо пише у Уставу.
Ту пише да постоји војска (Српске). Пише и да војска једног ентитета не сме ни под каквим околностима прећи у други ентитет. Где сте ви нашли околност да пређете? Пише ни под каквим. Подсетићемо их нато, има времена, нек се мало охладе, сад су пуни мишића.
Ова Стејт департмент администрација враћа стари метод – као да се ништа није десило протеклих година.
Видели сте, не желим да потенцирам ни да се хвалим, али мислим да је било важно да се (Ескобару) узврати на начин када се прети санкцијама. Ја сам му рекао: пусти те твоје санкције, то није тема која више може да некога препадне. Дижите санкције!
Они су човека – Саливена – поставили за изасланика за санкције. И, као: слушај ти, Путине, ако се случајно будеш кандидовао на следећим изборима, нећемо те признати.
А ко њих пита хоће ли признати Путина или не?! Пита се руски народ.
Али, све су то неки апсурди, готово немогући.
Морамо остати окупљени. Жао ми је што опозиција није на овоме. Они се надају нечему, и ја то морам да кажем јер то говорим због нашег менталитета: није важно ко је у овом тренутку у Бањалуци, него нам се то стално кроз историју понавља да се увек нађу они који су дијаметрално супротни од српских интереса.
Њима, неким тамо појединцима, важније је да се створе међународни услови да склоне Додика, па макар пропала РС.
То је драматично, то је неприхватљиво.
За разлику од свих њих, ја сам спреман овога тренутка, кад бих знао да би РС поставио на колосек да нема опасности ни од таквих наших, ја бих рекао: изволите даље, ја сам доста вукао ових 15 година.
Ово није борба за власт.
Ово у РС никада није била само борба за власт. Јер, ко је држао до себе, никада не би радио ово што сам ја радио ових 15 година. А да је другачије рађено – не бих радио 15 година!
Хвала вам!
(Транскрипт другог наступа српског члана Председништва БиХ)
Приредила: Диана Милошевић