ДОДИК: Спремају ми 6. октобар

Са Милорадом Додиком, председником Републике Српске, разговарали смо прошле суботе, непосредно пре него што ће отићи у Бачку Паланку на обележавање прогона Срба из Хрватске у операцији „Олуја“. Тако је овај интервју и започет коментаром актуелних српско-хрватских односа.

– Све што се дешавало између Срба и Хрвата не може да буде изван контекста распада бивше земље. Хрвати су прво уништили конститутивност српског народа и иницирали самоодбрану код Срба. Видљиво је да је за „Олују“ добијена сагласност Запада, а да су Хрвате за то обучавали Американци. Дакле, кад се код нас говори о „Олуји“, примарно се мисли на етничко чишћење цивилног становништва и страдање цивила. Ја учествујем у обележавњу јер не желим да се заборави страдање.

Када ћемо признати да је тадашњи режим у Србији на све то гледао прећутно и фактички није учинио ништа на заштити Срба?

– То није спорно и о томе говори и чињеница да се тек у двадесетом минуту Дневника Радио-телевизије Београд појавила вест о прогону. Још болнија чињеница је да су Срби који су избегли под „Олујом“ дошли на границу са Србијом и неколико дана били заустављени и није им дато да уђу. То је однос власти тога времена, али однос Србије је неупитан. Србија је била уточиште за све њих.

Могло би се рећи да Срби и Хрвати у БиХ имају коректне, ако не и добре односе. Откуд то?

– У БиХ нема ниједног тела које се бира, њени органи се састављају. Много времена после рата били смо сведоци упорних коалиција Хрвата и Муслимана заједно са међународном заједницом против Срба. Ми смо из тог разлога изгубили многе надлежности. Не кажем ни данас да су Хрвати нешто коректни према српском националном питању и ономе што је наш интерес, али на политичком плану су се ствари промениле кад су сами Хрвати схватили неке ствари. Они су дуго времена били на позицијама да се прави унитарна и централизована БиХ док им се то није омлатило о главу. Олако су препуштали надлежности са нижих нивоа, а када су Бошњаци ојачали, показали су им једну безочну мајоризацију по свим питањима. Овако конципирана држава БиХ има историјску, етничку и моралну грешку.

На шта мислите кад кажете моралну грешку?

– Није морално да срушите бившу Југославију, а да Босна и Херцеговина остане на истим принципима као нека Југославија у малом. Шта је мотивација да остане Босна, а није могла Југославија? Босна је постала вежбанка за те светске стратеге који су разбили и Југославију, а циљ је био да се направе мале јединице које је лако контролисати.

У том контексту каква је позиција и будућност Републике Српске, али и БиХ?

– Република Српска је ентитет који има све елементе државности: има територију, становништво, ефективну власт, поштује регионалне и међународне прописе и једина је самоодржива у Босни и Херцеговини. Без помоћи са стране не могу да функционишу ни Федерација ни Босна и Херцеговина, ми можемо. Када би, хипотетички, РС сада издвојили и међународно признали, она би могла да егзистира и опстане. Све друго не би и зато смо ми тамо жртва једне промашене приче о Босни и Херцеговини. Многи од оних који су одлучивали о Дејтонском споразуму сада се појављују и говоре како је то био експеримент како би се видело да ли је могуће да народи који су ратовали сад одједном живе заједно у миру и да се врати тај систем мултиетничности. Видело се да то није могуће. Мислим да БиХ неће преживети и да ће доћи до једног прећутног, мирног разлаза.

Има ли иједне трунке искрености у међусобним односима вас који тамо егзистирате?

– Готово да нема. Једина искрена ствар је жеља да се разиђемо, да формирамо своје ентитете и на бази тога да регионално сарађујемо. То је једина могућа варијанта. Ово остало је празна прича. Данас у БиХ немате ниједан заједнички празник из наше претходне историје.

Проблем и решење косовског проблема је поново у фокусу. Како гледате на ово што се сада догађа?

– Вучић је успео да врати Косово као тему јер је она била изгубљена, скрајнута, људи су били незаинтересовани. Сада смо дошли у позицију да можда нешто и можемо да урадимо. Сретан сплет околности је и кретање политичких процеса у ЕУ и Америци. Нестале су елите које су обележиле неко претходно време и ако је ишта тачно онда је тачно да у САД није она Клинтонова екипа. Пре свега, треба себи да одговоримо на питање да ли, хипотетички, Србија може да поднесе да јој се врати Косово и да у политички систем уђу гарантоване квоте за албанску заједницу. О томе мало ко размишља. Да бисте се легитимисали пред међународном заједницом ви бисте Албанцима морали да дате 30 одсто места у парламенту, морали бисте да дате место или премијера или председника Скупштине или место председника државе. Морали бисте да уведете и њихов језик, барем у Скупштини. Ако неко мисли да то можемо, хајде онда да то гурамо. Ја мислим да нема те спремности.

Ту долазимо на теорију да су нам Американци, посредно, помогли с тим отимањем Косова. С друге стране, то о чему говорите тумачи се и као алиби за предају Косова?

– Издаја, предаја, прекомерни патриотизам су старе српске теме и бољке. Овде треба рационално сести и видети о чему се ради.

Знамо ли о чему се ради и шта ми хоћемо?

– Ја могу да говорим у своје име, ризикујући да будем погрешно схваћен јер су људи овде јако поларизовани по том питању. Мислим да би требало да се четири општине са севера Косова реинтегришу у територијални састав Србије, да се обезбеди највиши међународни стандард заштите српског народа на Косову и Метохији и да се заштити црквена имовина и да се за њу тражи нека врста екстериторијалности. Историја понекад и поправи неке своје грешке, али све зависи од људи. У Србији се та поларизација око Косова увек своди на то да ли дати или не дати. Онај ко да је издајник и тако даље, онај који не да нема слуха за будућност и стално се око тога ломимо… Срби морају конципирати један свој план који би подразумевао и краткорочне и дугорочне циљеве нашег народа. За почетак била би то реинтеграција оне четири општине севера Косова. Када сам странцима у Бриселу рекао да су могли да покажу добру вољу и да бар те четири општине остану у Србији, а они ми кажу: „Али то нико од нас не тражи!“ Дакле, то никад нико није ни тражио. Проблем наше политике и јесте што ми увек очекујемо, а не тражимо. То не иде. Ево, ми смо у РС из једне потпуно немогуће ситуације оспоравања и спотицања окренули и рекли не дамо више ни зеру наших надлежности у оквиру БиХ. Они су кренули да нас кажњавају, чак сам и ја доспео на неку црну листу, али Република Српска није изгубила. Према томе, мислим да је ово време српских тражења, а не очекавања да вам неко нешто да. Нема довољно добрих који би могли да вам изађу у сусрет. И да се у том погледу не занемари ни Република Српска, која би се довела у позицију да може да ствара и гаји што лабавије и слободније односе са Србијом.

Рекли сте да ћете, уколико дође до тога да се за Косово обезбеди столица у УН, то исто тражити и за Републику Српску.

– Уопште не кријем да је мој политички циљ да се РС осамостали, буде независна држава и сматрам да наш народ на то има право. Наравно да нисам авантуриста и у том погледу искључујем сваку врсту насиља. С друге стране, исти они који то нама бране у РС, то исто дозвољавају Албанцима на Косову.

Република Српска се све чешће помиње као упориште руских интереса. Шта је од тога тачно?

– Камо среће да је у периоду распада бивше Југославије Русија била оно што је данас. Ценим ја и Америку, нисам глуп да не разумем колико је то моћна земља, али када било шта позитивно кажете о Русији, одмах вам прикаче да сте руски човек. Никада нисам разговарао са Русима да нису рекли како је њихов интерес поштовање међународног поретка, у конкретном случају и територијалног интегритета Босне и Херцеговине, Дејтонског споразума и договора народа унутар ње. Али Руси нису хтели да буду на страни оних који су увели нови систем управљања у БиХ. То подразумева да се петком окупе амбасадори западних земаља, донесу одлуке за следећу седмицу и ако то не прихватате, ви сте лош момак. Руси нису то хтели. Према томе, Русија, колико сам ја то разумео, има овде интерес за стабилношћу и миром и има интерес да се не врши мајоризација већ да се дозволи слобода. Руси су економски присутни у РС само зато што смо ми то тражили, имали су они далеко боља места да упосле свој новац него што је Српска.

Срели сте се неколико пута са Владимиром Путином. Шта бисте издвојили од онога што вам је рекао на неком од тих састанака?

– Његова терминологија, када говори о Западу, увек је: наши западни пријатељи. Наши амерички пријатељи, наши бриселски пријатељи и увек ме лецне кад то каже у смислу да ви тамо долазите отровани пропагандом како су Запад и Русија љути непријатељи. Његов приступ је да се мора полако, да не постоје велики и мали народи и да и мали народи имају своје интересе и треба им помоћи да их остваре. Да треба избећи ескалацију насиља било где и да политичким средствима треба решавати проблеме. Што се Русије тиче, они подржавају сваку политику договора на овим просторима.

Реч помирење у БиХ се прилично излизала.

– Лицемерно је то сада тражити након свега. Помирења нема без жеље да се у тај процес уђе равноправно, без жеље да се сви који су чинили злочине казне на исти начин, без жеље да јачи гарантују сигурност слабијем и мањем. Оно због чега је Милошевић нападан, да пропагира великосрпство, да Срби као већа нација морају да дају права и другима, сад то исто раде Муслимани у Сарајеву. Они мисле да имају тапију на БиХ и да не морају никога да уважавају. Дакле, што се помирења тиче: треба да живимо у миру, али – да ли се можемо помирити? Мислим да не.

Спремају ми 6. октобар

Ових дана сте изашли у јавност са сазнањима да ће се дан-два уочи избора у октобру у Бањалуци покушати инсценирати хаос, чиме би дошло у питање и одржавање избора у овом граду. О чему се ради?

– Озбиљни људи су ми указали на комплетан сценарио који се већ дуже време припрема на дестабилизацији Републике Српске. Зато што сва истраживања јавног мњења и наша и опозиције, али и она коју наручују странци, говоре да је СНСД и коалиција око партије коју водим апсолутни победник будућих избора и да ће Жељка Цвијановић бити председница Републике Српске, а ја члан Председништва. Сценарио је припреман у Сарајеву од одређене групе странаца, појединих високих функционера СДС-а и ПДП-а, као и неких обавештајних служби из Сарајева. Према том плану, циљ је спречити изборе у Бањалуци од овог града направити случај који ће доћи и на насловне стране светских медија. Постоји план да се покушају зауставити камиони са изборним листићима за Бањалуку. Ако то не успе онда се 6. октобра, дан уочи избора, у време преизборне ћутње планира митинг на централном тргу са којег ће се чути политичке поруке, након чега би странци у Сарајеву рекли да је у Бањалуци нарушена изборна тишина и да се у том граду поништавају избори, односно да их неће ни бити јер влада хаос.

Тагови: БиХ, Милорад Додик