Оптимиста сам и верујем да је будућност стабилног света везана за Владимира Путина и Доналда Трампа и да ће њихов састанак разбити наметнуте стереотипе, каже председник Републике Српске Милорад Додик пред сусрет лидера Русије и Сједињених Држава.
Додик се, у интервјуу за Спутњик, слаже да су мале шансе да Балкан буде међу темама самита, имајући у виду читав низ горућих питања, али истиче да је добро да се Путин и Трамп састају.
— Председник Путин, који је ојачан победом на изборима, показао се као веома вешт и важан светски лидер. Јасно је да без Русије нема решавања важних светских питања. С друге стране, Трамп, који се упорно бори у самој Америци за свој легитимитет који покушавају да му оспоре, чини одличну ствар чињеницом да разбија стереотипе везане за сам светски поредак. Радују ме неке његове изјаве о потреби добре сарадње с Русијом и Путином, мада је то у јеку опште хистерије на Западу, мотивисане пре свега Британцима који наводе неки малигни руски утицај. Замислите, малигни руски утицај ево прети и на Балкану, а сви знамо да је кроз историју видљив управо њихов малигни утицај. Русија има веома објективан и исправан став везан за поштовање међународног права, препуштање унутрашњих питања земљама да их саме решавају а не да се то намеће са стране, као што Британија чини вековима, па и данас.
Какву ће корист од самита имати Балкан?
— Разбијање наметнутих стереотипа и изврнуте стварности. Узмите Србију: које је овде руско присуство, има ли базе? Или у БиХ: нема ниједног руског војника, а они су направили причу о томе као да долазе Марсовци. Све је поткрепљено специјалним информацијама кроз специјални рат, као у Републици Српској: ево, паравојска у Српској подржана од Русије, па се Српска наоружава. Све је било лаж, монтирана прича, Руси немају базе, немају ниједног војника осим војног аташеа у Амбасади. Да вам право кажем, имајући у виду где се налазе западне војне структуре, волео бих да се тамо налазе и руске војне структуре у истом паритету. Али живимо у таквим околностима. А неко ко без икаквог питања органа БиХ убацује своје војнике — каже да су Руси ту присутни. Верујем да ће се и тај део стереотипа разбијати.
Како напредује руско-српски православни центар у Бањалуци?
— Све припреме су урађене и 17. септембра ће бити положен камен-темељац. Очекујемо да ће догађају присуствовати министар Лавров и да ће то бити озбиљна прилика да дамо подстицај градњи тог пројекта. Влада Републике Српске је одобрила три милиона марака, приватни власници земље су донирали земљиште за изградњу тог центра, решени су проблеми комуналног прилагођавања. Верујемо у брзу изградњу и да ће то бити један импозантан објекат који ће показати и пријатељство и љубав два народа.
Састали сте се у недељу са председником Александром Вучићем. Шта су биле кључне теме?
— Кључно питање данас јесте стабилност Републике Српске. Ја сам председника Вучића упознао са мојом проценом развоја ситуације у БиХ и РС. Тамо се одржавају избори за два-три месеца. Други сегмент питања се односио на позицију Србије и разговоре око Косова. То је комплексно питање и ја сам рекао да ми, без обзира на то што не живимо у Србији, сматрамо то интегралним питањем и да је немогуће решавати питање Косова искључујући Српску и њену позицију. Следећи комплекс била су инфраструктурна питања. Разговарали смо и о пројектима везаним за образовање. Иницијатива коју смо нас двојица покренули да се обједине школски програми из националних предмета веома се успешно реализује. Школску годину ћемо кренути с тим.
Ово је била и прилика да председнику Вучићу саопштим атмосферу везану за нове претње које је изрекао Насер Орић. И поред чињенице да Сарајево није процесирало напад на Вучића у Сребреници, сада је охоло и покушава да преко Орића скрене пажњу на жељену освету.
У медијима се помињало и да се СДА наоружава.
— Није то уопште безазлено и дешава се под онима који контролишу те војне програме, а то су пре свега западне земље које су раније својим интервенционизмом обезбедиле да се РС укину све фабрике оружја и муниције а да их у Федерацији остане шест. То је ствар наших људи у заједничким институцијама, а то се пре свега односи на члана Председништва и људе који раде у Министарству одбране, што су дозволили да производња оружја и муниције остане искључиво у надлежности муслимана. Променићемо то веома брзо. Не желимо да једног дана схватимо да су се они наоружали и изградили емоцију да се обрачунају са Србима.
Има ли РС снаге да се одупре таквој евентуалној опасности?
— Република Српска има снаге. Што се тиче тог евентуалног, хипотетички говорим, сукоба Бошњака и Срба, верујем да Хрвати у њему не би учествовали, али чак и да буду заједно, РС има могућност да себе одбрани. Наравно, ако се у то укључе неке велике силе, то је већ проблем, али има неких великих сила које би можда заштитиле нас. И у том погледу, ми имамо очекивања те врсте. Ништа од тога ми не желимо, али мислимо да не треба бити наиван. Говорим само хипотетички. Верујем у мир и стабилност.
Косово и Српска
Да вас вратим на питање Косова: уколико Приштина буде инсистирала на столици у УН, да ли онда Српска може да тражи самосталност?
— БиХ је оронула и пропала земља. Она се још одржава по рефлексу мировног споразума који су битно оскрнавиле западне земље. Ту структуру одржава искључиво интервенционизам странаца. Верујем да у БиХ неће ни доћи до сукоба, него да ће се заједничке институције урушити и да ће се само прихватити легитимитет оног што само по себи функционише. А РС једина има шансу да самостално функционише.
А да ли верујете да треба инсистирати на повезивању питања Косова и РС?
— Верујем да на томе треба инсистирати. Странци су гурали причу да Албанци имају право на самосталну државу а Срби немају, а готово су идентичне околности. Бивши британски амбасадор Крафорд на једном скупу у Будимпешти рекао је да је међународна заједница неправедна и да нема исте стандарде: за Косово ће рећи да тамо живе два народа која се не подносе и међународна заједница каже — у реду, Албанци имају право, разиђите се. А у БиХ исто тако постоје народи који кроз историју ратују, а тамо је међународна политика — „Ћути, биће како ми кажемо“. Али то никада није за сва времена. Ја сам посвећен функционисању мира, Срби немају разлога за отварање било каквог сукоба, али исто тако морају да знају да смо спремни да бранимо оно што смо стекли. Само наивни верују да немамо потенцијала за то. Постоје ентитетске линије и оне су за нас линије наше државе, свидело се то неком или не, то је тако у свести нашег народа. Ми верујемо да сваки покушај да се Косово у УН етаблира као међународно призната држава ствара могућност да и РС потпуно легитимно то исто тражи. И нико не треба да сумња да се то неће десити. Нисам политичар који је спреман да код Срба гради илузију о БиХ. Србима је било довољно илузија за две Југославије.
Ништа није случајно
Да ли мислите да је случајно што у исто време Насер Орић каже „ћераћемо се још“, Британци јачају своје обавештајно присуство у БиХ, а НАТО у декларацији усвојеној на самиту изражава наду да ће избори у БиХ протећи демократски?
— Томе треба додати да демократију они тумаче. А то је доказ да је НАТО и политичка организација. У том погледу, став Срба је веома јасан.
Да ли очекујете, ако ваша странка и ви победите на изборима, да НАТО каже — нису били демократски. Или да пошаљу посматраче?
— Нек пошаљу кога хоће. ОЕБС то стално прати. То је апсурд: ми спроводимо изборе по прописима БиХ, њих спроводи Изборна комисија БиХ на коју ми не можемо да утичемо и која је под снажним утицајем странаца. Они утврђују правила, ми смо конзументи процеса који они промовишу. Ништа то није случајно. Тих 40 Британаца, како су рекли — војника, високо су софистицирани стручњаци за друштвене мреже, медије, хаос. Знамо да је свих њих 40 лоцирано у РС. Знамо ко су. Покушавамо да контролишемо нашу територију и са тог становишта прикупљамо све могуће информације. Ниво савремених технологија је већи код њих, али они морају да се суоче са чињеницом да народ у РС није глуп. Они покушавају да причају да је власт корумпирана, криминална, а имају све институције: странци управљају тужилаштвом, судом, полицијом на нивоу БиХ. Они владају Босном и Херцеговином, о чему онда причају? Али и ми имамо неке планове: ако они покушају нешто после избора, и ми ћемо на исти начин позвати наше симпатизере.
Поменули сте технологије ширења хаоса. С обзиром на то да већ неко време траје акција Правда за Давида, да ли страхујете да би део тих технологија могао да буде примењен и у инструментализовању тог трагичног случаја?
— То већ раде, нажалост, са страдалим дечком. Ја сам у неколико наврата изразио саучешће оцу. Мени је жао сваког младог живота, али овде се ради о нечему другом. Тужилаштво БиХ не бирају власти РС. Српска нема никакав утицај на тужилаштво: тужиоци се бирају у Сарајеву, а одједном се сва одговорност импутира нама. То је чиста политичка игра.
Мислите да би иницијативу Правда за Давида неко могао да злоупотреби за протесте ширих размера?
— Они су покушали да то учине, али мислим да је тајминг за то прошао. Људи све више разумеју о чему се ту ради. Кренули су у политичке обрачуне по матрици која је јасна. Прво су ударили на полицију. Лично сам питао кога знате у полицији којим бисте били задовољни, па су рекли име. Именовали смо га да води тај случај. Оцу смо рекли: хоћете ли и ви да будете део тог тима? Он је био неколико дана, па пошто се није одвијало како је желео, иступио је. Па су напали патолога Карана. Па смо рекли, нек дође човек из Београда. Дошао је човек из Београда који је готово идентично потврдио све налазе. Ни то није било довољно, рекли су: неће ни из Бањалуке ни из Београда. Ево, пошаљите у Загреб. Па из Загреба потврде све што је речено у Бањалуци и Београду, па ни то не ваља. Тужилаштво је рекло: постоји нејасноћа шта се десило у простору од 10-15 метара где нема камера. Остаје да се то испита. Ми смо рекли — у реду. А он каже — то није то. Али Тужилаштво је искључило причу о убиству и силовању и они су незадовољни и зато опет причају како не функционише држава. И ја сам незадовољан; колико сам пута говорио о неефикасном суду и тужилаштву. Мислим да смо и ми направили грешку што смо дозволили окупљање без одобрења. Али све је то високо емотивно. Не можемо да оспоримо право на окупљање, али видљиво је да је та групација подржана, да је финансијски опскрбљена и да се покушава интернационализација.