Имајући у виду да је том резолуцијом Бундестага речено да се задире у уставно-правни поредак, то је типично мешање у ствари једне земље
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас, поводом поновног распоређивања немачких трупа у оквиру мисије ЕУФОР у БиХ, да Немачка не може у БиХ да има поверење Срба и РС, имајући у виду раније усвојену резолуцију у Бундестагу, која говори да треба променити политички систем и све концентрисати на нивоу БиХ, и укинути ентитете.
Коментаришући долазак немачких војника у БиХ у саставу операције Алтеа, Додик је рекао да Срби не одлучују о томе ко чини тај састав, не могу ништа да ураде и могу само да имају своје мишљење, пренела је РТРС.
“Имајући у виду, поготово у последње време, политику Немачке која се одразила кроз питања њихове резолуције у Бундестагу коју су донели, ми не можемо да имамо поверење у ту војну структуру и да је ово искључиво везано за тај сегмент. Имајући у виду да је том резолуцијом Бундестага речено да се задире у уставно-правни поредак, то је типично мешање у ствари једне земље“, рекао је Додик.
Додик је поновио да је против доласка немачких војника у БиХ, преноси Танјуг.
“Ако то нешто и значи, али очигледно не може се зауставити. Указиваћемо на ове све моменте и елементе зашто сам против. Немачка овдје, не само због историјских, него и актуелних приступа БиХ, апсолутно не може да има поверење нас Срба и Републике Српске, имајући у виду раније усвојену резолуцију у Бундестагу, која говори о томе да треба променити политички систем и треба све концентрисати на нивоу БиХ, укинути ентитете и ми не можемо да имамо поверење и да дамо подршку таквој политици Немачке и њеном присуству овде“, образложио је Додик.
Први војници немачког војног контингента у операцији Алтеа стигли су у понедељак, док је њихов мандат званично отпочео данас церемонијом у сарајевском седишту ЕУФОР-а.
Немачка ће до средине септембра распоредити око 30 војника у Босну, придружујући се снагама које је напустила крајем 2012. године.
Тренутни мандат ЕУФОР-а истиче у новембру, а на Савету безбедности УН је да одлучи о продужењу за још годину дана.