Категоричан је, списак од 3.500 Срба страдалих на том подручју, није измишљена прича. Предсједник Србије Александар Вучић истиче да не треба заборавити злочин у Сребреници, али ни „Олују“, ни Јасеновац.
Тврдње Жељка Комшића да власт у Србији подржава наводни сребренички геноцид, потврђују да он и њему слични нападају Србију, јер је, за разлику од БиХ, најзначајнија држава на овим просторима и гарант стабилности региона, оцјењује Додик за лист Данас.
– Комшић тврди да Србија, тобоже, ремети ситуацију када је ријеч и о БиХ, али није рекао да није ријешен покушај убиства предсједника Александра Вучића у Поточарима од прије неколико година. Налазе и све што је откривено у Републици Српској преузели су у Сарајеву да би даље наставили истрагу, а у суштини се десило да су они то само заташкали – навео је предсједавајући Предсједништва БиХ.
Додик је рекао да, уз све поштовање за комеморацију жртвама, Сребреницу не треба посматрати како то желе Бошњаци, који, каже, имају проблем са сталним наметањем те теме.
– И даље позивам на формирање међународне комисије, са највећим свјетским експертима, да они утврде шта је било током те три године и сад јавно изјављујем да ћу стати иза мишљења те комисије. То што су у Хагу пресуђивали појединцима је нешто друго. Уосталом, стално нам говоре ови са Запада да не може бити опште кривице, већ индивидуалне – рекао је Додик.
Сребреница је страшан злочин, не смијемо га заборавити и ту нема правдања, али некима то признање из Србије није довољно, истиче предсједник Србије Александар Вучић. На њу се, додаје, врши притисак јер неки други, из три политичка разлога, желе правну формулацију тог догађаја.
– Први од та три аргумента, који би могли да изађу из констатације геноцида је да је Република Српска створена на геноциду и да због тога нема право да постоји. Други разлог је наплата ратне одштете од Српске ,али и од Србије, а трећи је „моралистички“ – да што год да се убудуће деси Срби не би имали права да говоре јер су „геноцидни“ – рекао је Вучић.
Професор Бечког универзитета Ханес Хофбауер упозорава да је политику, а не правду, донијело преношење дефиниције геноцида у руке међународних судова. Подсјећа на чињеницу да су многи стручњаци доказали да се злочин у Сребреници не може окарактерисати као геноцид.
– Конвенција УН о геноциду наглашава да није питање колико је људи убијено, него намјера да се угаси нека нација, етничка, расна или вјерска група. Инкриминисати само српску страну не одражава реалност ових ратова и то није праведно – рекао је Ханес Хофбауер, професор економије и друштвене историје на Бечком универзитету .
Професор наводи и да је у ранијем европском законодавству, само у Њемачкој и Аустрији било предвиђено кажњавање порицања злочина над Јеврејима у Другом свјетском рату. Сада, наводи, ако неко каже да се у Сребреници није догодио геноцид, излаже се пријетњи кривичног прогона. „Масакри у Сребреници“ и то како их тумачимо користе се за криминализацију мишљења, закључује Хофбауер.