ДОДИК: Оптужба за геноцид, иако поднесена против Србије, требало је да уништи Српску и Србе у БиХ

Оптужба за агресију и геноцид, иако поднесена против Србије, требало је заправо да уништи Републику Српску и Србе у БиХ, сматра предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Додик у колумни за „Глас Српске“ напомиње да то никада није крио ни Френсис Бојл, некадашњи савјетник Алије Изетбеговића, који је током рата у БиХ Међународном суду правде поднио тужбу у име БиХ.

Он подсјећа да је Бојл за један сарајевски медиј, након што је у фебруару 2007. године донесена пресуда против Србије, рекао да је тужба добијена и да власти у БиХ то морају искористити за испостављање захтјева за укидање Републике Српске.

Тужбом се, како наводи, Србија теретила да је директно одговорна за геноцид почињен на цијелој територији БиХ и да је у оквиру тога „испланирала, припремила, сковала завјеру, подстицала, охрабривала, помагала, подстрекивала и починила геноцид“.

Додик истиче да је цијели процес пред Међународним судом правде био пун мањкавости и нелогичности, уз заобилажење правних правила.

„Тада тужена СР Југославија није била чланица УН, чији орган је тај суд, па није ни могла бити страна у поступку. Тужба, а и каснији поднесци, били су активност искључиво муслиманскобошњачке стране у БиХ“, пише Додик.

Он истиче да је именовање Сакиба Софтића за агента пред Међународним судом било врло упитно.

„Наиме, Живко Радишић као тадашњи члан Предсједништва БиХ изабран као представник коалиције која чини и садашњу власт Српске, још 1999. године, обратио се Народној скупштини Републике Српске због оллуке Предсједништва донесене његовим прегласавањем од бошњачког и хрватског члана. Предсједништво БиХ је 6. октобра 1999. године донијело одлуку о наставку поступка пред Међународним судом правде поводом тужбе коју је ондашња Република БиХ поднијела против тадашње СР Југославије“, пише Додик.

У складу са Уставом БиХ, подсјећа он, Радишић се успротивио таквој одлуци и о томе обавијестио Народну скупштину Републике Српске, која је двотрећинском већином то прогласила деструктивним по животни интерес Републике Српске.

„Притом је Народна скупштина закључила да у складу са Уставом БиХ спорна одлука није ступила на снагу, те да је тиме и повучена тужба БиХ против СРЈ“, наводи Додик у колумни.

Он је оцијенио да је након тога бошњачка страна чекала идућу прилику, те у јануару 2002. године покушава на кварно, у приједлогу буџета БиХ за ту годину, да обезбиједи 463.414 КМ под ставком „финансирање агента БиХ пред Мећународним судом“.

„И ова одлука је донесена прегласавањем Радишића, на шта је он поново у складу са Уставом БиХ узјавио да је то деструктивно по животне интересе Српске. Опет је засједала Народна скупштина Републике Српске и потребном двотрећинском већином потврдила Радишићеву изјаву, позивајући се притом и на своју одлуку од октобра 1999. године о повлачењу тужбе БиХ због неслагања Републике Српске“, пише Додик.

Кварна игра, додаје он, наставља се 4. октобра 2002. године у вријеме општих избора.

„Одржава се сједница Предсједништва БиХ и поново прегласавањем Радишића доноси одлука о именовању Софтића за агента БиХ. Та одлука није ни објављена у службеном гласнику, па није ни ступила на снагу“, подсјећа Додик у колумни.

Он каже да је затим настало затишје које је трајало до маја прошле године када се лажни агент Софтић обратио Међународном суду, тражећи одговор да ли је и даље агент БиХ који може поднијети захтјев за ревизију пресуде из 2007. године.

„Већ сутрадан добио је одговор да не може и да је потребна нова одлука Предсједништва БиХ за ревизију. То не смета Бакиру Изетбеговићу да почетком ове године најави ревизију, уз тврдњу да ће то изазвати највећу кризу у БиХ након Дејтона“, пише Додик у колумни.

Он је оцијенио да Бакир Изетбеговић није ништа друго него настављач мисли и дјела оца Алије и његове Исламске дскларације.

„Жртвоваћу мир за независност БиХ, говорио је Алија. Жртвоваћу стабилност за ревизију, говорио је Бакир. Алија са свим својим значајем, успио је само покренут крвави рат, да би као посљедицу добио земљу подијељену по националним шавовима, док Бакир одлично успијева растурати и оно мало повјерења у БиХ, уздајући се у подршку из западног свијета, понајвише САД“, пише Додик у колумни.

Додик сматра да су Бакирову и бошњачку бахатост омогућили СДС,ПДП и НДП, који су као такозвани Савез за промјене, постали Бакирови саучесници у походима на Српску и њену власт.

„Тиме су Бакиру показивали вјерност за оних неколико фотеља које су добили Босић, Шаровић, Мектић, Тадић, а посебно Иванић и Црнадак. На то их подсјећа упозоравајуће саопштење СДА на оно што су потписали Бакиру 9. новембра 2014. године, примајући његову милост увођења у власт на нивоу БиХ“, пише у колумни.

Додик напомиње да су без условљавања које су могли и морали испоставити Бакиру и СДА, „такозванци из Савеза за промјене оставили Српску без ијединог ефикасног инструмента у супротстављању великобошњачкој политици“.

„Сада се /Драган/ Чавић жали како им је савез са Бакиром наштетио, а не говори како је та братија савеза за преваре нанијела штете Републици Српској. Не треба Бакиру бољих службеника од Босића, Мектића, Шаровића и Пандуревићеве, који сваки дан бљују ватру на Републику Српску. Њих четворо и јесу предсједници СДС-а, а Вукота Говедарица је само потпредсједник. Њему је четворка рекла да се прави важан и напада Додика, а они ће то радити са сарајевских паложаја“, оцијенио је Додик у колумни.

Почетком марта, пише Додик, слиједи одговор Међународног суда и одбацивање бошњачког захтјева за ревизију, на шта је Бакиров коментар био да све док постоји суд, наново се може покренути процес у односу на оно што се дешавало.

„Другим ријечима, никада неће одустати од укидања Републике Српске. Осим, ако заувијек не изгубе било какву подршку из Републике Српске коју им сада дају СДС, ПДП и НДП, као такозвани Савез за промјене“, упозорио је Додик.

Тагови: БиХ, Милорад Додик, Срби