ДОДИК: Нови трговински режим ЕУ говори о њеном односу према БиХ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да је политички циљ Српске Европска унија, али да нови трговински режим ЕУ који почиње од 1. јануара говори о односу Уније према БиХ.

„То ће додатно урушити нашу економију и никаве социјалне реформе неће помоћи“, оцијенио је Додик и подсјетио да је министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић потписом пристао на посебан статус Хрватске у погледу увоза, који ће важити од 1. јануара, иако је прије годину дана речено да се то неће прихватити.

Додик је рекао синоћ за телевизију „Пинк БХ“ да БиХ нема шансе без властите производње.

„Како да спасимо привреду од најезде када млијеко које не могу да извезу у Русију убаце у БиХ по јефтиним цијенама? Успут имају превелмане и подстицаје за извоз.

Без властите производње немамо шансе. Можете бити и `турбо Србин`, и `турбо муслиман` и `турбо Хрват`, али ако нема производње нема ничега“, указао је Додик.

Он је нагласио да се према Хрватској не може бити конкурентан због разлике у царинским стопама.

„Одавно сам схватио да је бесмислено о томе говорити, јер за такву причу немате саговорника. То је табу тема“, навео је Додик.

Према његовом мишљењу, економској реформској агенди фали много, а посебно монетарна политика.

Он сматра да везаност конвертибилне марке за евро не може помоћи, јер се евро упорно обезвређује и штампа без покрића.

„Нисмо ниједну мјеру донијели да парирамо томе, као што би биле монетарне мјере Централне банке БиХ. Централна европска банка штампа без покрића велике износе евра“, рекао је Додик.

Он сматра да је економска реформска агенда више у функцији да се промовишу бирократе из Европе да су нешто учиниле, што ништа неће значити за економију БиХ.

„БиХ има одличну причу, Дејтонски споразум и дугогодишњи мир и способности и жеље да се договоримо да функционише, али неће опстати ако се не брани од економске најезде из региона и ЕУ. Ако не заштитимо економију, како ћете заштити државу?“, каже Додик.

Према његовом мишљењу, један од начина да се заштити производња јесте и наплаћивање улазне таксе, што би буџет БиХ напунило за 700 до 800 милиона КМ.

„Кад смо то покушавали да урадимо, нису дале европске амбасаде, јер су то сматрале рушењем конкуренције“, рекао је предсједник Српске.

Он сматра да би БиХ, када би добила кандидатски статус и либерализовала одређене економске ствари, била привлачна за улагања страних инвеститора у погледу јачања индустрије.

„Ако не развијемо друштво као индустријско на бази ресурса, ми нећемо имати шансе да се укључимо у европско тржиште. Морамо да правимо економију која може да буде коресподентна и да се носи у конкуренцији са другима. Период придруживања ЕУ је стварни период наших могућности и у том погледу морамо да анимирамо инвеститоре и да их привучемо на овај простор“, нагласио је Додик.

Додик је оцијенио да БиХ, према макроекономским показатељима, још има шансу, али да ће доћи у позицију да падне у дужничко ропство према европским институцијама.

Он је нагласио да је проблем у БиХ и механизам координације, који је „поново постао чиста политичка ујдурма“.

Додик истиче да највећи дио нестабилности БиХ лежи на странцима и сматра да се договори у БиХ не поштују, јер странцима не одговара да се домаћи актери договарају.

Према његовим ријечима, БиХ нема властити унутрашњи програм и странци говоре шта да се ради.

„Споразум о државној и војној имовини, који је потписан прије пет година, `развалили` су странци у БиХ. Тај споразум омогућавао је да БиХ ријеши питање државне имовине и деблокира Акциони план за чланство /МАП/. Није реализован ни договор од прије осам година да директор Регулаторне агенције за комуникације /РАК/ буде Хрват, јер то није одговарало странцима“, навео је Додик.

Тагови: БиХ, ЕУ, Милорад Додик, Мирко Шаровић, Хрватска