ДОДИК: Лош сам момак на Западу, а Путина очекујем у Бањалуци

Никад ме нико у Русији није питао — кад ће тај референдум и шта ми можемо да помогнемо, каже за Спутњик председник Републике Српске Милорад Додик и истиче да су спекулације да је о томе разговарао са председником Русије Владимиром Путином „специјална лаж“ која има за циљ да од Русије поново прави монструма.

Додик је задовољан посетом Русији, где је учествовао на Санктпетербуршком међународном економском форуму, а имао је и сусрет са Путином.

Истиче да је са Русијом постигнут висок степен сагласности о политичком односима у региону, а да је њен приступ поштовање међународног права и међународних уговора.

Сматрате ли да баш они који се мешају у процесе на Балкану, за то оптужују Русију?

— Свако мешање које иде ка томе да креира неке друге процесе који би навијали за једну страну против друге у региону значе нови конфликт, ново усложњавање ситуације. Код Руса тога нема. Они су, на пример, јединствени у приступу да је Дејтонски мировни споразум не само створио мир него и нови политички систем који треба поштовати, као и вољу људи да само њихов ангажман може да доведе до одређених процеса који би били у њиховом интересу. Руска страна се никад није мешала у то, али Руси ни немају потребе да објашњавају шта раде. У сваком случају, апсолутно треба одбацити политичку игру која Русима стално намеће позицију да се правдају, за ово, за оно, зашто су овде или онде. И председник Путин је то на најбољи начин објаснио на Форуму у Санкт Петербургу.

Очигледно је да Москва нуди сарадњу многима у региону…

— Руси и овде имају разгранате односе са онима који желе са њима да сарађују. Ми са њима сарађујемо, и ширимо те односе. Тако се шири и поверење. Наше поверење је максимално. Што се тиче руског настојања да се овде очувају стабилност и мир, оно што Руси овде желе је супротно намерама Запада. Руси желе да се овде поштује држава, уређење, територија, воља људи на том простору. Западни либерализам иде за тим да се поштује мултинационална компанија и њен профит и ништа више — а како је народу, то нико не треба ни да пита. Ко се побуни крив је, јер се буни на своме. Признајем да руски приступ и тон мени одговарају. Мислим да је то фер. Руси ништа нису тражили. Ни у једним активностима које смо икада имали у прошлости, ни када је у питању приватизација или било шта, нису тражили никакве уступке. Чак и у време кад им је Запад уводио санкције, Руси нису позвали телефоном и рекли — нама то треба. Не, наше је било да се одредимо поводом тога, и ми смо се јасно одредили.

Да ли је РС продубила односе са Русијом и протеклих дана у Санкт Петербургу?

— Створена је атмосфера поверења, а трагамо за могућим пројектима који би још више ојачали нашу сарадњу и међусобно поверење, и то је био основни циљ и разлог зашто смо тамо. Санкт Петербург шири добре односе са Републиком Српском. Ми смо већ потписали посебне уговоре готово у свим областима. Остаје да наши људи заједно изуче модалитете како ће се то кретати. Република Српска јесте мала заједница, али кад би то ценио са становишта пажње коју доживљавамо у Руској Федерацији, деловало би да смо најмање једна озбиљна држава која се респектује. И то ме импресионира. Да једна велика Русија и њени људи први увек нађу времена за једну малу Републику Српску, за њене проблеме, да их разумеју и помогну тамо где могу. За разлику од тога, кад одете негде на Запад, дођете у позицију да уколико не погађате оно што желе, они се дуре и говоре да нисте добар момак, а ви се борите за оно што је ваше. У сваком случају, могу да оценим да су наши односи са Руском Федерацијом веома блиски и веома високи.

Тамо је било речи и о отварању Руског православног центра. Прича се да сте позвали председника Путина да дође на отварање, има ли у томе истине?

— Да, има истине. Раније, кад сам био са Лавровом пре неколико месеци у Москви, већ смо почели да причамо на ту тему. Власници земљишта од 6.500 квадратних метара су то донирали том центру. То је нешто што реално вреди три-четири милиона евра кад би неко продавао, а донирано је од стране људи који су хтели да дају допринос изградњи Српско-руског православног центра који би подразумевао и градњу руске православне цркве са садржајима који омогућавају едукацију, изложбе. Сад смо у фази да се са РПЦ договори пројекат и да кренемо у то. И у једној одређеној фази, како сам то и рекао председнику Путину, желимо његов долазак у Бањалуку посвећену управо том центру. Радујем се могућности да се то деси.

Уочи посете сте рекли да ћете причати о фискалној стабилности Републике Српске са представницима Русије. Да ли је о томе било речи?

— Јесте. Ми већ дуже време разговарамо на ту тему. Једна од идеја је да се путем обвезница које би емитовала Република Српска прикупи одређени новац и стабилизује читав наш систем. Ми трагамо за начинима како ћемо то учинити. Верујемо да то можемо, а о томе смо разговарали у Русији са кредибилним људима.

За Србију је најављено да ће се оформити економске слободне зоне са Русијом. Да ли тако нешто постоји и у контексту Републике Српске?

— Ми такође развијамо такав концепт. Република Српска има проблем чињенице да је у БиХ и да не може суверено да влада својим царинским режимима и политикама, тако да смо ми у концепту специјализованих економских зона. Развијамо нешто у том погледу. Руско тржиште тражи одређене робе са овог простора. Оно што је проблем и Србије и нас је то што су количине и гаранције које се траже да буду испоручене овде недовољне, али ми у Републици Српској треба коначно да почнемо да организујемо производњу одређених количина и да се специјализујемо за одређене врсте роба а да знамо да имамо купца. Нешто у том погледу ћемо у наредних месец-два покушати да изучимо и направимо.

У Лондону се догодио још један терористички напад. Осећа ли се Балкан сигурно кад види шта се дешава на Западу?

— На Балкану нико никад не може да се закуне у потпуну стабилност. Али глобалног регионалног угрожавања нема. Нису зараћене државе ни народи. Има проблема, али то се држи конзервирано. Овде је основни проблем могући тероризам. Не треба заборавити да је из БиХ више од 500 људи учествовало у активностима ДАЕШ-а, да се један број вратио, један погинуо, један још ратује, и да је та идеологизација на бази политичког ислама апсолутно овде присутна и лебди у ваздуху. Али мислим да њихове ћелије које се налазе највише у Федерацији и тамо где је бошњачки народ мирују јер знају да би се, уколико би нешто урадиле, на те центре усмериле безбедносне снаге читавог региона. Верујем да они овде разумеју да не смеју да изазивају. И атрактивније им је да по њиховој логици дејствују негде попут Лондона.

Е сад, није то само скретање пажње. Раније, у бившој Југославији, пре свега у БиХ видели смо улазак значајног броја светих ратника ислама још у периоду деведесетих година. У БиХ је убачено преко Хрватске 4.500 муџахедина. Одред Муџахедин је био под контролом и управом војске Алије Изетбеговића. И они су чинили стравичне злочине. Прва слика одсечене главе отишла је управо са простора Озрена, где су муџахедини једном српском војнику одсекли главу и то показали. Тада се свет није узнемиравао, сада кад њима секу главе — то је друга прича. У сваком случају, то је озбиљно зло које мислим да још увек не третирају на прави начин.

Зашто то мислите?

— На Западу постоји ситуација која минимизира зло, чак и кад се код њих дешава, покушавају да то што пре забораве, мисле да је то појединац. Немогуће да се то деси на десет места у Европи и да је свуда то појединац. То је једна острашћена идеологија која покушава да се обрачуна са сваким ко је неверник и да наметне радикални ислам који је веома опасан за свет. Видите како је кренула Америка у том погледу под Трампом, да је коначно потребно да се то разуме. Али постоји још једна ствар: огромне су муслиманске заједнице и у Француској, и у Британији, и у Немачкој и можда неко мисли да уколико се крене радикалније, то изазива одређену нестабилност. Западњаци су уљуљкани у свом досадном животу који је обезбеђивао стабилност, мир, добру плату и негде далеко тамо на Балкану постојали су немирни људи који су правили само урнебес. Сад је то њима закуцало на врата. Не бих желео ником да се деси иједан терористички акт, али нико то не може да искључи.

Новине су ових дана писале да Хрватска жели нестабилност Републици Српској и да постоји план напада на РС. Знате ли нешто о томе?

— Не знам, али ако човек логички расуђује — наравно да можда нешто постоји. РС је за многе, поготову у БиХ, крива зато што је успела да преживи. Она није била предвиђена да преживи. Све је рађено да се после Дејтона развласти и нестане. Е, кад смо 2006. дошли на власт, рекли смо: сад више ништа не може. Нису нам веровали две-три године, мислили су да то не смемо, па кад су схватили да мислимо веома озбиљно, онда су почели да нас стављају на црне листе. Српску као фактор међународног права и део међународног мировног споразума искрено поштују Русија и неке друге земље, али и многи на Западу рећи ће вам да то поштују, па ће све учинити да нестанете. И то је једна лицемерна политичка борба. Ако водите републику, морате да размишљате о свим тим стварима, па и о могућим таквим плановима. Хрватска то не би могла да уради ни под којим условима. Да би неке стране силе, па чак и Србија, ушле са војском на простор БиХ, морао би да их позове врховни командант, односно Председништво БиХ. Не може се очекивати да ће српски члан Председништва позвати Хрвате, или да ће хрватски члан позвати Србе, или да ће сви заједно дозволити да уђу Турци. Према томе, легитимна основа за улазак не постоји. С друге стране, муслимани сталним причама имају намеру да скрећу пажњу западне јавности на то да се спрема рат. Легитимне основе за рат нема. Да би се употребила војска БиХ у унутрашњим питањима, мора да постоји одлука Председништва. Немогуће је очекивати да српски члан Председништва пристане на тако нешто. Легитимна основа за оружану акцију војних снага Федерације, па и полицијских, није могућа. Ако се неко одлучи да то уради мимо тих одлука, онда је то чиста агресија. Они морају да разумеју да РС има потенцијал за тако нешто. Ми немамо намеру да чинимо било шта изван ентитетских линија, али и те како имамо намеру и оспособљавамо се — и то не кријемо — да у оквиру наших могућности на нашем простору обезбедимо право на слободу. И ми желимо да је чувамо.

Обавештајне службе БиХ кажу да имају извештај по коме се Трамп наводно неће бунити уколико распишете референдум и припојите се Србији, и то да би сачувао добре односе са Путином.

— Да рашчистимо: ниједанпут тема разговора са Путином није била одвајање, то је све лаж. Немогуће је да један Хојт Ји уђе у Конгрес и говори неистине конгресменима на бази тога. То је специјална лаж која је имала за циљ да поново прави монструма од Русије. Увек је била прича: ви имате Устав, имате међународно право, и ми ћемо вас подржати у афирмацији ваших права по међународном праву. И у том погледу нико никад није рекао: „Господине Додик, кад ћете ви да организујете тај референдум, шта треба ми да помогнемо?“, то је само спекулација. С друге стране, наравно да смо ми предмет сталних посматрања. С треће стране, мислим да смо већ озбиљно успели, а то је да смо причом о референдуму свима ставили до знања да увек имамо алтернативу и да нико не може да нам је забрани. И да ћемо ми одлучивати о томе кад ћемо и хоћемо ли, а претње Изетбеговића или неког са стране нас не дотичу.

Па, хоћете ли? И шта конкретно?

— Ја желим да развијем свест да је то наша одлука. Ми морамо да донесемо ту одлуку свесни нашег тренутка, свесни наше историјске потребе. За то постоје неопходне претпоставке. Нико у Босни не верује у БиХ, верује неколико добро плаћених странаца који покушавају да је одрже. На крају, сам свет се променио. Пре три године нико није ни разговарао о томе. А сад је Хојт Ји, који је припадник старе администрације, у Конгресу САД рекао једну ствар која никад није изречена до сада: да БиХ прети да буде пропала држава. Ја не мислим да прети, она је одавно пропала држава и крпе је само по систему „док мајстори не оду“, јер он има свој мандат амбасадора, седи у Сарајеву седи, ′ода по Башчаршији, и кад прође три године — шта га брига за после. Сви они после долазе и деле моје ставове.

Значи, референдум у РС је поново могућ?

— Дакле, референдум ћемо веома пажљиво размотрити, не желим да спекулишем о томе. Ја не желим да престанем да мислим о томе. Нек нама неко пружи стабилност у БиХ, нек нам да афирмацију наших права по Уставу и Дејтонском споразуму, ја ћу изаћи јавно и рећи да нема потребе за референдумом. Али ако нам отимате наше надлежности, ако упорно покушавате да нас преварите, да нас ослабите и да нам не дозволите афирмацију развоја, шта ћемо ми у томе? Шта је нелогично у овоме што ја говорим? Зашто да ја живим у заблуди муслимана да је БиХ њихова земља? Није њихова земља, они само контролишу већи део Федерације. РС контролише укупан државни и јавни живот на свом простору, РС има добру организацију своје власти, има вољу народа да постоји држава, има ефективну владу, има територију. Много се ствари променило. БиХ су док је била у Југославији упоређивали са тигровом кожом, асоцијација је била на то да је становништво измешано. Тада није било ентитетске линије. Данас постоји ентитетска линију. Једног дана, наравно, могуће је да она буде граница, зашто не?

Добили смо новог председника Србије. Ваши односи с Вучићем су били и остаће добри?

— Они су добри, и ја желим још једном да му пожелим сав успех. Нама је важно да је Србија стабилна, јака, развијена и да имамо веома добре односе, какве сада имамо. Мислим да су наши специјални односи на које имамо право по Дејтонском споразуму добили једну нову димензију и нови садржај, и да он треба да се шири и развија.

Тагови: Милорад Додик, Русија