Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је синоћ у Бањалуци да су памћење и сјећање битни услови и за очување српског идентитета, посебно ако се има на уму да српском народу дуго и упорно, системски, покушавају наметнути неки други идентитет.
„Ако не будемо имали своје памћење, као услов нашег идентитета, онда ће нам други креирати памћење и на тај начин нас поробити и чинити све да изгубимо оријентацију, не само према прошлости, већ и будућности“, рекао је Додик у обраћању на Меморијалној академији „Из сјећања по очима“.
Додик је нагласио да је култура сјећања важна и због отпора према стигматизацији српског народа, која се користи као начин поништавања српског националног идентитета и као средство контроле кроз наметање кривице.
Он је поручио да је одбрана части српских жртава морална обавеза друштва, једнако важна и због прошлости, али и због будућности, јер сваки заборав га чини саучесником у злочину над властитим народом.
„Нажалост, ми још нисмо сагледали величину жртве коју је наш народ, само у посљедња два вијека, поднио за слободу и очување националног индентитета нашег народа, али и за слободу других народа“, нагласио је Додик и додао да је српски народ у 20. вијеку највећи страдалник међу народима, чак и у свјетским оквирима.
Он је истакао да је над српским народом почињено неколико геноцида, да је више пута био принуђен на егзодус и сеобе, али и окупиран, те да је исто толико пута подизао устанке против оних који су га угњетавали, био је изложен економским санкцијама најмоћиних сила и бомбардовању најмоћнијих држава из њима знаних разлога.
„Жртве које је наш народ дао кроз овај кратак историјски пресјек имају имена и презимена, имају право да буду упамћене, а ми обавезу да заштитимо њихова имена како не би били избрисани из постојања, само зато што смо ми то заборавили“, рекао је Додик.
Он је навео да су Срби, док су други народи гајили сјећање на своје жртве, одувијек сматрали да не би требало да инсистирају на својим страдањима или им је системски наметан заборав, посебно на Други свјетски рат и звјерства у којима су остајали без својих најмилијих, али и Први свјетски рат који је велико прећуткивање страдања српског народа.
Предсједник Српске упитао је зар није чудно да толико мало Срби знају о страдању свог народа током Првог свјетског рата, у којем је српски народ остао без близу једне трећине свог становништва?
Он је поновио да би зато кроз културу сјећања требало на свеобухватан начин, у првом реду научни, чувати успомену на страдале претке, те поручио да сјећањем на жртве српског народа, Срби не желе да подстичу на освету, да умањују било чије жртве, нити да призивају на нова страдања.
„Али, не желимо ни да слушамо о нама оно што нам говоре, о лажима и злочинима које смо, наводно, сами себи учинили. Говорећи о нашим жртвама само желимо да развијамо културу сјећања, која је и својеврсна опомена да се таква зла више нигдје и никоме не десе“, рекао је Додик.
Он је додао да Срби не желе преко својих жртава да остварују било какве бенефите, нити да њихово страдање материјализују на било који начин јер то никада није било, нити ће бити у бићу српског народа.
Додик је истакао да Срби не желе више ни да ћуте о својим страдањима, као што су радили у прошлости да не би, можда, некога увриједили, или да чекају да им неко други утвђује ток историје и жртве које су поднијели борећи се за правденији и достојанственији свијет.
„Зар можемо да заборавимо да је у Другом свјетском рату на територији НДХ постојало више од 70 логора смрти? Како да заборавимо Доњу Градину и Јасеновац, Госпић, Јадовно, Паг, Корићку јаму, Шарговац, Дракулић, Мотике, Стари Брод на Дрини? Како да заборавимо Пребиловце? Било би то равно поновном убијању наших предака“, истакао је Додик.
Он је подсјетио да су све српске жртве страдале у логорима НДХ само зато што су били Срби, православне вјере – мушкарци и жене и на жалост и ужас, и дјеца.
„Тек што смо се као народ опоравили од пустоши коју су направила два свјетска рата, стигао је и овај посљедњи рат, у којем смо опет били највећи страдалници на простору бивше Југославије. Срби су били жртве највећег погрома који је један народ доживио након Другог свјетског рата – 400.000 протјераних из Хрватске, више од 200.000 са Космета, 150.000 из садашњег федералног Сарајева, 120.000 из западно-крајишких општина, из Федерације БиХ неколико десетина хиљада“, навео је Додик.
Он је истакао да је Републички центар за истраживање рата ратних злочина и несталих лица утврдио да је број страдалих лица српске националности у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату 29.021, а не 22.700 колико је утврдила демографска служба Хашког трибунала, чиме је умањио жртве српског народа за 21 одсто.
Износећи овај податак Додик је поручио да Срби не желе да се такмиче у страдању, да то не би било достојно ни српских предака ни њихових потомака, већ само желе да се утврди истина, те да им истину и историју неће писати ни Хашки суд, ни „сарајевски трибунал“.
„Није непознато да је сарајевско судовање произвело казне за Србе више од 1.100 година, а за оне друге тек око 40. Њихова матрица је да они ништа нису урадили, а да су само Срби чинили злочине. Ту матрицу морамо да срушимо јер није истинита и не смијемо да дозволимо да остане“, истакао је Додик.
Он је додао да су „бјелосвјетски судови“ покушали да наметну истину и да код њих нема мјеста за српске страдалнике, јер су увијек показивали да су одраз онога што је њихова политичка мантра, а то је да су Срби криви за све и да су српске жртве оправдане.
Додик је рекао да развијање културе сјећања на сопствене жртве не значи скривање страдања других народа на овим просторима и да ће већ наредне године у овом обиљежавању бити обухваћене и те жртве, јер се само на тај начин може доћи до цјеловите истине.
„Видјеће се да приче о страдањима у Републици Српској нису истините и да бошњачки политички естаблишмент у покушају да креира Бошњаке као жртву настоји да прикаже многе нетачне податке“, рекао је Додик.
Он је додао да данас ни за страдање у Сребреници не постоје јединствени извори података и да се и у Хашком трибуналу појављују различите бројке жртава, те да би било добро да се у Сребреници одржи међународна конференција о страдању у периоду од 1992-1995. године.
Напомињући да је данас почела тродневна манифестација „Дани сјећања“, Додик је рекао да је данашњи датум изабран намјерно да не би био посвећен ниједном посебном догађају и да би цјелина страдања у 20. вијеку била обухваћена.
„И не можете то да гледате без једног систематског повезивања и приказа. Срби су научили и схватили кроз историју да нема слободе за народ без државе. Зато је и створена Република Српска као одраз и израз воље за слободом и као одговорност према страдалима“, закључио је Додик.
Меморијална академија „Из сјећања по очима“ вечерас је одржана у Бњалуци у оквиру тродневне манифестације „Дани сјећања“, посвећене свим српским жртвама 20. вијека, са посебним освртом на посљедњи рат.
Академију је организовао Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика.
У оквиру академије приказана је мултимедијална презентација којом је дат пресјек страдања Срба.
Тагови: Бањалука, Милорад Додик