ДОДИК: Још је аустроугарски намјесник Бењамин Калај покушавао да направи „босански језик, босанку нацију, писмо“!

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је вечерас да користи свој ауторитет да се побољша положај Срба у оним дијеловима БиХ гдје власт чини ХДЗ БиХ.

Он је изразио увјерење да ће у Херцеговачко-неретванском кантону врло брзо доћи до промјена Устава у дијелу који се односи на равноправност, али да то није једини проблем у том кантону.

– Потребно је још и то формално одређење о равноправности у самом Уставу и то нико не спори. Не споре чак ни Хрвати из ХДЗ-а и напросто би требало да дође до тога – рекао је Додик за ТВ1.

Он је истакао да је чињеница да је у Мостару отворено представништво Владе Републике Српске које тамо дјелује и да су битно побољшали положај Срба у самом Мостару.

Додик је навео да је спреман да заштити базичне интересе свих Бошњака и Хрвата, мир и стабилно друштво.

Коментаришући изјаве бањалучког бискупа Фрање Комарице да 4.000 повратника чека да се врати у Српску, али не може због њега, Додик је рекао да није поштено да Комарица тако прича, јер ако би се ико вратио у БиХ због Милорада Додика вратили би се Хрвати, јер они више навијају за њега него неки Срби.

Додик је навео да је 1996. године, када је изабран за начелника општине Лакташи, рехабилитован један католички самостан, те да је организовао донаторско вече за срушену католички цркву на улазу у Бањалуку на Петрићевцу.

– Помагао сам да се изгради дом за старе у оквиру католичке цркве. Ја сам тај који је дао сагласност да се финансира католичка гимназија. Није фер и није поштено да он тако прича – рекао је Додик, додајући да се сва хрватска политичка елита гнуша Комаричиних „измишљотина и подвала“.

На трврдњу Комарице аустријском Стандарду да се изградња богомоља и уништене црквене имовине одвија споро због бирократије Милорада Додика који не даје дозволе, Додик је рекао да до њега није дошло да се тражи иједна дозвола за изградњу.

– Без обзира што је човјек цркве, питам га како га није срамота да то износи и наноси штету овдје свима – рекао је Додик и подсјетио да је и за обнову џамије у Бањалуци као предсједник Владе одобрио 800.000 КМ.

Осврћући се на недавне изборе у Београду, Додик је рекао да је искористио уставно право које му је дато у Србији и гласао, да то није кршење закона и да је веома поносан што има ту могућност.

– Више је то било из потребе да покажемо да људи треба то да чине и да искористе своја права – рекао је Додик и упитао зашто не би могао да гласа за представнике у Србији, када „Муамер Зукорлић може да гласа у Сребреници, Хрвати у Бањалуци могу да гласају за представнике у Хрватској?“.

Додик је рекао и да би волио да предсједник Србије Александар Вучић питање Републике Српске стави на дневни ред паралелно са Косовом.

– То је емотивно, политички, историјски и национално за нас исто питање – рекао је Додик, додајући да је проблем Косова, које међународни фактор покушава да ријеши, поново враћен на дневни ред.

На питање да ли би дошао на обиљежавање дана независности БиХ, ако би бошњачки члан Предсједништва дошао на обиљежавање Дана Републике Српске, Додик је рекао да не би, док се не договори шта је то независност.

– Оног тренутка кад се постигне консензус о томе јер она није само бошњачка него и Бошњака, и Срба и Хрвата, и када то све завршимо, тај дан спреман сам да буде дан обиљежавања – истакао је Додик.

Осврћући се на питање језика Бошњака, Додик је рекао да покушај да се направи „босански језик“ није одскора јер је још аустроугарски намјесник Бењамин Калај покушао да „направи босански језик, босанску нацију, писмо“.

– Ако је БиХ састављена од два ентитета и три народа, онда у свему што се зове босански треба да буду два ентитета и три народа. А не само један. Нисам стручњак за језик, лингвиста, неке ствари знам, неке питам, али сав принцип је да не можете нешто називати босанскима а да унутра нису сви – рекао је Додик.

Говорећи о америчким санкцијама које су му уведене, Додик је рекао да Република Српска није осјетила то што је он на црној листи, а да је њему лакше радити овако јер нема никаквих притисака од америчког амбасадора.

Предсједник Српске је истакао да није против Америке и да није довољно глуп да би био против ње.

– Нисам против, без обзира што ми се понекад не свиђа оно што они раде, као многима у свијету. Али исто тако, нисам спреман да због подаништва неким њиховим службеницима, амбасадорима који овдје долазе, да то подаништво претворим у послушност – рекао је Додик и истакао да ће се увијек супроставити и Америци и Русији ако покушају нешто да ураде мимо базичних интереса Републике Српске и њеног народа.

Предсједник Српске је изјавио да је увјерен да ће БиХ бити нормалнија земља када оду странци и истакао да ће тада домаћи политичари морати да постижу договоре.

Он каже да домаћи политичари у знатном броју не функционишу јер је један велики број, нарочито бошњачких политичара, навикнут да странци за њих обављају посао.

– У тој новој ситуацији мораће да сједну и да се разговара. Рачунајућу на рационалан приступ, сви ћемо морати нешто да урадимо – рекао је Додик.

Он је поручио да се Републици Српској не може узети њено уставнио право.

– Вратите нам позицију Републике Српске коју смо добили у Дејтону и ми ћемо остати у БиХ. Не вратите ли нам то, немамо воље, ни жеље да останемо у БиХ – рекао је Додик.

Он наглашава да Срби и Република Српска само хоће своје право, а када га добију, моћи ће да буду активни и веома ангажовани у оквиру БиХ.

– Мјесто одлучивања је Народна скупштина Републике Српске. Када парламент Српске да сагласност за нешто, онда можемо да разговарамо. Прије тога не можемо ни ја, ни /српски члан Предсједништва БиХ Младен/ Иванић да одлучујемо у име Републике Српске – истакао је Додик.

Он је оцијенио да ситуација у БиХ незаустављиво води ка њеном распаду и да је само питање како обезбиједити миран разлаз.

– Ово нема никаквог смисла ни за Бошњаке, ни за Србе, ни за Хрвате. Ово не получује резултат, прави стагнације и још веће депресије – рекао је Додик.

Према његовим ријечима, рјешење тренутне ситуације у БиХ је поштивање Устава, прије свега, а ако не, онда је то подјела.

– Спреман сам да поштујем Устав БиХ и Дејтонски споразум. Њега су нарушили многи високи представници који су мијењали и кршили Устав. Они који су аплаудирали у Сарајеву таквом кршењу не могу очекивати да ћемо се ми са тим помирити – истакао је Додик.

Према његовом мишљењу, у политичком смислу Бошњаци сигурно неће сачувати БиХ тако што ће рећи да је ово њихова земља и да их не занима шта о томе мисле Срби и Хрвати.

Додик је поручио да није човјек који је спреман да предузме било какву мјеру која би дестабилизовала и довела до насиља.

– Бакир Изетбеговић каже он би нешто ратовао. Чиме би ратовао? Како мисли да покрене војску у неки рат ако нема српског и хрватског члана Предсједништва? Ако би нешто покушао, можда би извукао бошњачку компоненту. Срби сигурно не би ушли у тај рат, Хрвати вјерујем да не би. Шта би урадио?. Да ли управља полицијом у Федерацији – не управља. Чиме би ратовао? – упитао је Додик.

Предсједник Републике Српске указао је на то да се злоупотребљавају Тужилаштво и Суд БиХ и нагласио да тужиоци – будући и прошли, ништа нису доказивали и да је то напросто општа злоупотреба, стагнација, несређено стање, бесперспективност.

– Тамо имате странце који бране вануставну институцију, имате странце који одлучују о Уставу. Дође неко из Македоније и гласа против Дана Републике Српске зато што пада на Светог Стефана. Код ње у њеној држави Илинден је државни празник. Па гдје смо стигли? Ако нешто важи у твојој земљи, како да не важи у мојој. Ко си ти као странац да одучујеш шта је мени уставно право? – упитао је Додик.

Он каже да се никоме на нивоу БиХ не може обратити за било шта поготово када је ријеч о неком процедурама у економији, заштити тржишта БиХ, за које се покушавало годинама нешто учинити.

Додик каже да се морало видјети како заштити домаћу производњу, наводећи да је поражавајуће да је БиХ у другој половини прошле и првим мјесецима ове године само за увоз флаширане воде дала 150 милиона КМ.

Додик сматра да је разлог за све што је навео то што на нивоу БиХ постоји учмала структура, навикнута на интервенционизам међународне заједнице чији су представници у прошлости најчешће доносили одлуке и у правилу нису дозвољавали бављење причама о томе шта је корисно за људе у БиХ, него питањима шта је корисно за ЕУ да би се показало да је БиХ за процес придруживања Унији.

– Наравно да нисам против ЕУ, али има мјера којима се упропаштава наша реална производња. Допуштајући прије 10 година потпуно либералне границе за увоз робе, уништено је и оно мало привреде у БиХ. С друге стране, ММФ је затворио могућност да се бавимо питањима потрошње, односно личним дохоцима. Сад имате замрзнут ниво личних доходака у јавном сектору – рекао је Додик.

Према његовом мишљењу, све су то разлози због којих сада људи одлазе из БиХ.

Коментаришући чињеницу да је БиХ предала одговоре на Упитник Европске комисије, Додик је рекао да је то у другим земљама техничко питање, а само у БиХ је славодобитно.

– Шта се напредовало? Да ли се види неки напредак? Ништа се не види. Славодобитно је ако повећате плате, стандард. Треба да зацртамо да сваке године у наредних 10 година повећавамо плате за 10 одсто. То је изводљиво – поручио је Додик.

Предсједник Републике Српске истиче да би волио да је БиХ добила кандидатски статус за чланство у ЕУ и да је то требала добити и прије пет година да је било памети.

– Мислим да је крајњи домет да се БиХ дочепа тог кандидатског статуса и да ће послије тога ту дуго остати. Једино ако Европа не одлучи да и мимо неиспуњених стандарда интегрише БиХ у ЕУ, као што је то урадила са Бугарском – рекао је Додик.

Коментаришући приче да ће се Република Српска одвојити ако се повуче високи представник, Додик је истакао да Српска не води ниједан акт сецесије.

– Је ли иједна комисија, иједно радно тијело или Влада донијело одлуку о сецесији. Није, наравно. Али смо рекли – уколико рушите Дејтонски споразум, ми себе не видимо овдје – рекао је Додик и упитао шта ту није коректно.

Осврћући се на економске прилике у Српској, Додик је навео да је Српска у посљедњих годину-двије имала повећан бруто домаћи производ /БДП/ за готово милијарду КМ, и то у условима дефлације која је много опаснија економска појава него инфлација.

– Ми смо и у тим условима имали повећање и наш БДП данас је већи од 10 милијарди КМ – рекао је Додик.

Додик истиче да Република Српска нема велике дугове, те да је то фама која је направљена и то не случајно.

– Ми управљамо дугом који имамо. Наш дуг је у бруто домаћем производу испод стандарда и висине максималног задужења ЕУ. Већина земаља чланица Уније процентуално је више задужена него ми – рекао је предсједник Српске.

Тагови: БиХ, Милорад Додик