Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је „Исламска декларација“ Алије Изетбеговића, у којој се промовише муслиманство и панисламизам, увод у стварање данашње „Исламске државе“.
„Све што је Алија Изетбеговић писао у `Исламској декларацији`, данас можете да видите у ономе што се зове `Исламска држава` и у ономе што се зове борба против те `Исламске државе`, односно то је био управо увод у стварање једне такве државе“, рекао је Додик у Београду током предавања студентима на Факултету политичких наука о теми „20 година послије потписивања Дејтонског споразума“.
Он је напоменуо да у вијеме писања „Исламске декларације“ Алија Изетбеговић није имао државу, него је имао само ислам као универзилну вјеру и муслиманство којем је био потпуно посвећен.
„Алија Изетбеговић је сматрао да само БиХ може да буде средство за реализацију те једне панисламске идеје која је подразумијевала окупљање свих муслимана и њихову доминацију“, навео је Додик.
Он је подсјетио на изјаву Алије Изетбеговића пред почетак протеклог рата да је спреман да жртвује мир у БиХ за БиХ какву он очекује.
То је, навео је Додик, био довољан разлог да сви други народи почну да се окупљају у политичке партије, при чему су Срби посљедњи основали своју странку.
Говорећи о распаду бивше Југославије, Додик је рекао да су муслимани хтјели засебну државу засновану на учењу које се данас може јасно лоцирати на мјестима у свијету која се виде као ургентна.
Он је истакао да је Алија Изетбеговић као циљ у својој „Исламској декларацији“ поставио универзални панисламизам, односно муслиманство и жељу да се БиХ направи земљом у којој ће бити доминантни муслимани, те подсјетио на ријечи Изетбеговића да док су муслимани мањина трпе, а кад дође вријеме и постану већина да прогласе шеријатску државу.
Додик је рекао да је оно што је Српска непосредно повезано са историјом и дешавањима са распадом бивше Југославије.
Он је додао да распад бивше Југославије није значио само рат, него и стварање нових земаља јер су бивше републике настојале да се формирају као државе у међународном капацитету.
Према његовим ријечима, у БиХ, која је тада одсликавала Југославију у малом, то је значило жесток рат од самог почетка, чије коријене и разлоге још нико није могао да верификује на прави начин, а свака од страна укључена у тај рат има своју истину о рату и ко је крив.
„Ми видимо разлоге за распад бивше Југославије у покушају да се национално ткиво српског народа разбије на нове међународно признате државе под сумњивим политичким режимима тог времена који су се наметали и то је био основни разлог распада и рата“, оцијенио је Додик.
Додик је рекао да је хтијење Срба да остану заједно било легитимно и било је нормативно уставно-правни однос, те подсјетио да је Устав Југославије срушен нелегално сецесијом, прво Словеније и Хрватске, а касније и других, и то уз велику подршку међународног фактора.
Он је навео да је значајну улогу у свему томе одиграла и Њемачка и њено тадашње руководство, на челу са Дитрихом Геншером, те додао да је њемачка условила своју сагласност на европску агенду из Мастрихта признавањем Словеније и Хрватске, чиме се директно умијешала у распад Југославије.
„Многи о томе не говоре јер је наметнута нова димензија која се зове политичка коректност, што у преводу Запада значи да сте политички некоректни ако причате о некоректности других према вама“, рекао је Додик.
Он је подсјетио да је био директан учесник и свједок политичких процеса распада Југославије и политичких процеса у БиХ, с обзиром да је био посланик.
Додик је навео да су од почетка муслимани имали у виду њихов политички пројекат који је био одвајање БиХ као засебне државе гђе ће бити доминантан народ са жељом да добију међународну верификацију, због чега их је Алија Изетбеговић и назвао Бошњацима.
Он је рекао да је познато да је сам Алија Изетбеговић срушио сваку врсту мировног договора тадашњих страна које су наводно биле у сукобу, а онда су се десили вишестраначки избори гђе су побиједиле десне партије које су образовале заједничку коалицију у БиХ да сруше тадашњи социјалистички систем власти.
„Међутим, показало се да то не може да функционише“, додао је Додик.
Прије почетка обраћања Додика, интониране су химне Србије и Републике Српске, а Додика су студенти дочекали великим аплаузом.
На почетку обраћања, Додик је подсјетио да је он на београдском ФПН дипломирао и да му је та диплома омогућила да спозна не само оно што је политичка наука, него и читав живот и начин на који може да се креће кроз живот.
„Без тог образовања не бих имао ни ширину, ни могућност да спознам тако суптилна и деликатна дешавања и процесе у којима сам до сада учествовао“, рекао је Додик и додао да је поносан што је дипломирао на овом факултету.
Предавању су присуствовали декани факултета политичких наука из Бањалуке Ненад Кецмановић и Београда Илија Вујачић, као и професори факултета.
Вујачић је пожелио добродошлицу предсједнику Републике Српске Милораду Додику, изразивши задовољство што је прихватио позив да одржи предавање на факултету гдје је студирао и понио диплому, да би већ четири године након тога ушао у политички живот и наставио до данас плодну политичку каријеру.
Тагови: Исламска декларација, Исламска држава, Милорад Додик