Према његовим речима, парадоксално је то што Запад, који се увек активно борио против комунизма, сада признаје административно решење бившег совјетског лидера Никите Хрушчова.

„Ја сам лично јако заинтересован за посету том полуострву, посебно сада када је постало део Русије, и намеравам да одем на Крим чим се укаже прилика“, додао је Додик.

На питање зар се не боји притиска Украјине, Додик је запитао на кога Украјина може да врши притисак, те нагласио да та земља сада треба да решава унутрашње политичке проблеме и да се утицај Запада на Кијев показао као негативан и погубан за ту земљу. Он је оценио да Украјина треба да приступи нормализацији односа са Русијом.

„У датој ситуацији, реч је више о притиску Запада“, рекао је Додик и нагласио да је све то велика геостратешка игра.

Према његовим речима, дешавања на Криму прошла су у демократској атмосфери, за разлику од отцепљења Косова од Србије.

„Без обзира на то, САД и већина њихових савезника признају независност Косова“, навео је он.

Додик је рекао да би, по ступању на дужност српског члана Председништва БиХ, желео да његови први састанци буду са председницима Русије и Србије — Владимиром Путином и Александром Вучићем.

„Спреман сам да се састанем са руским лидером до краја године, али ту не зависи све од мене“, рекао је Додик, пренела је РТРС.

Додик је нагласио да Српска има садржајне односе са Русијом, да је заинтересована за набавку медицинске опреме из Руске Федерације, као и за изградњу постројења за гас на територији РС, тачније у Зворнику, које се тренутно пројектује, док се у Русији припрема неопходна опрема, а на јесен идуће године требало би да почне са радом.

„Осим тога, било би ми веома драго ако би се изградио руско-српски хуманитарни центар, као онај који ради у Нишу, у Србији. И то ћу питање поставити“, додао је Додик.

Додик је потврдио да је Владимир Путин веома популаран у Републици Српској и да народ много уважава и воли јаку Русију коју је он учврстио на тој позицији.

„Русија се придржава праведне политике, она штити и подржава међународно право, конкретно када је реч о релевантним решењима Савета безбедности УН, као и Дејтонском мировном споразуму. Ми волимо Русију, не зато што она нас подржава, него зато што се она јасно придржава међународног права у својој спољној политици“, додао је Додик.

Говорећи о недавном случају забране уласка у БиХ руском писцу Захару Прилепину, Додик је нагласио да ће сменити све Србе који су били одговорни за доношење тог решења.

Он је додао да без сагласности српске стране такви „спискови непожељних лица“ не могу да постоје, те изразио уверење да ће то питање ускоро бити решено.

„То ће бити једно од првих питања које ћу укључити у дневни ред. Намеравам да поништим те спискове и тада ће господин Прилепин моћи да дође у БиХ. Ја имам веома позитивно мишљење о том човеку, наградио сам га орденом Републике Српске и желим да му га што пре уручим“, додао је Додик.