Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да декларација о очувању српског народа, коју ће припремити Српска и Србија, неће бити пуко слово на папиру, већ програм за дугорочно систематско дјеловање у корист српског народа.
„Република Српска и Србија даће све од себе да тако и буде. Да дођемо до рационално утемељене декларације и да онда енергично радимо на њеној реализацији“, навео је Додик у ауторском тексту за данашњу београдску „Политику“.
Он је поновио да декларација неће бити уперена ни против кога, нити на било чију штету, већ да је жеља ове генерације политичара у Српској и Србији да напокон побољшају незавидан положај Срба, прије свега у земљама бивше Југославије.
„Зашто европске институције и европска заједница багателишу тешку позицију нашег народа, гдје је он постао мањина, а његова култура остала већина“, рекао је Додик и поставио питање зашто се принципи на којима почива модерна држава, а то су поштовање мањинских права, не примјењује на Србе?
Додик је питао и „ко се то боји најављене декларације Србије и Српске о дјеловању за опстанак српске нације и српског народа и зашто се диже повика на декларацију, која неће бити ништа ново и неосновано и која је јавна, те представља унутрашње питање српског народа и његово суверено право да као народ одлучује о својој судбини“?
Он је поновио да декларација нема никакве аспирације за преуређење држава, али има аспирацију да упозори да европска конвенција дозвољава да се, на примјер, Србима у Словенији да статус националне мањине, а да се у Хрватској ријеше отета имовинска права, гдје је Србима одузето 40.000 станова, док су у Републици Српској сва станарска права враћена.
Додик је навео да се Србима у Хрватској дугује 50.000 пензија, динарска и девизна штедња, да је онемогућена накнада штете за уништену и несталу имовину.
Предсједник Српске истакао је да у Хрватској Србима треба да се омогући коришћење ћирилице, а у Црној Гори спријечи угрожавање статуса Срба и анулирање српског језика.
Додик је напоменуо да у БиХ Срби имају своју државу, али да постоје проблеми са њеним статусом, као и са аспирацијама за њеним укидањем, те додао да је видљиво да је у Сарајеву некада живјело 157.000 Срба, а сада само 1.333, као и да су видљиви насртаји на територијално третирање језика.
„Хиљаду је разлога да Република Српска постоји, јер без ње у БиХ нема слободе за српски народ. Она штити и своје културно насљеђе, језик, а понајвише ћирилицу“, констатовао је предсједник Српске.
С друге стране, напоменуо је он, док Срби покушавају да заштите своју културу, језик, право на очување идентитета, са разних страна, па и из ЕУ, олако оптужују Србе за националистичке аспирације.
„На тим основама биће дефинисана и разрађена декларација за опстанак српског народа“, појаснио је Додик.
Он је истакао да је српска борба за независност и слободу у посљедњих 200 година „била оригинална, за разлику од комшија, који су лако прихватали вазалски однос“.
„Ми смо се у исто вријеме, у односу на велики Запад, борили за једна и за друга права и сада, наједном, када желимо декларацију у којој послије свега желимо законски да обезбиједимо културна и мањинска права, тај акт добија атрибут национализма“, навео је Додик.
Он је оцијенио да ће парадокс опстанка данашње Србије, а тиме и српског народа, бити велики изазов у будућности и да је питање како ће се Србија одбранити од судбине пропалих Југославија.
„Никако другачије, него програмском синтезом културе, језика и свега другог што одређује један народ“, истакао је предсједник Српске.
Подсјетивши на Темишварски сабор, први у историји формалног уобличавања жеље српског народа за слободом и независношћу, Додик је истакао да су ту борбу за слободом и независношћу карактерисала два приступа.
Он је рекао да један од њих негира оригиналност српске државе, оптужујући је да су Србија и српски народ „пуки имитатор западноевропског стила формирања државе“, а њихови насљедници „тврди либерали“ данас би најрадије да се избришу трагови за слободу и независност.
Додик је питао „како се једна земља, која је послије Првог српског устанка била кнежевина, па онда краљевина једне и друге династије, на жртвеник историје Првог свјетског рата ставила све што је имала, па предводила у стварању четири Југославије, може назвати копијом европске државе?“.
„Управо наше комшије, у новоствореним државама, баштине нашу жртву /борбе за слободу и независност/, али управо у тим државама укидају чак и мањинска права и обавезе на којима Европа инсистира“, истакао је Додик.