Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је у интервјуу Срни да је постало неподношљиво и дегутантно пребацивање одговорности на Србе и Србију и стално осуђивање које долази из Хрватске након хашке пресуде шесторици лидера „Херцег-Босне“.
„Можда њима дјелује да је лакше да се побјегне од ситуације у којој се налазе тако што ће оркестрирано поново напасти на Србе, али морају мало да се зауставе и виде коначно шта су чињенице и да су они прво етнички очистили Србе из Хрватске, а сада покушавају за оно што су чинили да жртвују свој народ“, рекао је Додик.
Он је појаснио да Хрватска жртвује свој народ тако што их је натјерала да демонтирају „Херцег-Босну“ и уђу у преговоре, чиме су сами подигли оптужницу и довели припаднике свог народа у позицију да одговарају за „Херцег-Босну“.
„То је била политика Хрватске, а не наша и ми нисмо о томе одлучивали. Ми нисмо рекли да ли треба или не треба формирати `Херцег-Босну`. Зашто су је формирали и зашто је демонтирали, то је прича за њих, није за нас и коначно би ту морали да траже разлоге свог положаја, а не да покушавају упорно да се обрачунавају са Србима“, рекао је Додик.
Он је оцијенио да се предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић, која је након пресуде шесторици лидера „Херцег-Босне“ изјавила да је „хрватски народ жртва великосрпске агресије“, поново окреће оптужбама према Србима и Србији у недостатку других аргумената да прибави пажњу своје јавности.
„Постају све дегутантније такве тврдње званичника Хрватске који очигледно своју неспособност са почетка рата за политику коју је водио Фрањо Туђман у то вријеме, сада покушавају да припишу неком другом“, рекао је Додик.
Предсједник Републике Српске је у интервјуу Срни истакао да нигдје у одлукама Хашког трибунала не пише да су Србија и Срби агресор.
„Сви знају шта је мој став о Хашком трибуналу, али када говорим о тим стварима, нигдје не пише да је Република Српска удружени злочиначки подухват како су то жељели многи да прикажу. Не пише нигдје да је Република Српска геноцидна како су покушали да говоре о њој“, истакао је Додик.
Он је подсјетио да је политика Хрвата била да изађу на референдум о назависнсоти и подрже БиХ, а након само годину, двије ушли су у оружани сукоб са муслиманима и тиме признали да су погријешили са одлуком да изађу на референдум.
„Наравно да су то чинили под утицајем политике Фрање Туђмана. Сада знамо, а можемо и да прочитамо да је одлучујућу улогу на тадашње руководство Хрвата у БиХ вршио Туђман, тражећи од њих понашање које је одговарало Хрватској као држави која се обрачунавала са аутономијом Срба у самој Хрватској“, рекао је Додик.
Он је истакао да је очигледно да многе ствари које је Хрватска чинила везано за Републику Српску Крајину имају предзнак злочина и да то никада није процесуирано.
„Сада када су дошли у позицију да су одговорни за злочине над Бошњацима у БиХ поново покушавају да пребаце одговорност на Србе. То наравно треба одбацити. Према ономе шта је посљедњих дана рекао Хаг, нигдје не стоји ријеч `Срби`. Нажалост, нигдје се не спомињу ни српске жртве, а требало би да стоји да су почињени и злочини над Србима. Колико је Срба било у Мостару, а колико их је послије рата? Или колико је Срба било на неким другим просторима, а колико их је сад?“, упитао је Додик.
Он је подсјетио да је хрватска војска ушла у Мркоњић Град и да су тамо починили злочине, те да за то постоје несумњиви подаци.
„Хаг се на ту страну није окретао и није пресуђивао за злочине над Србима. Очигледно да су Хаг и Хрвати сматрали да су Срби циљ који не морате да доказујете да ли је оправдано да га убијете“, рекао је Додик и додао да је крајње вријеме да Китаровићева престане са таквим инсинуацијама.
Он је поручио Китаровићевој да би, као озбиљан предсједник, могла коначно да се позабави судбином Срба страдалих током операције „Олуја“ и многих других акција које су се десиле у Хрватској, а не да упорно пребацује одговорност на Србе.
„Такве изјаве хрватских званичника више су за њихову дневну употребу него што могу нешто да покажу или докажу. Не бих хтио да будем циничан, али је несумњиво јасно да је о Хрватској и Хрватима на такав начин, ипак, нашао разлога да говори и такав какав јесте међународни суд о коме имам своје мишљење и за који сам упорно говорио да је једностран и да има више политике него правде у њему“, рекао је Додик.
Он је нагласио да нема одговора за оно што је починила Хрватска војска, која треба да одговара за злочине у Мркоњић Граду и другим мјестима, и додао да ће се видјети шта може домаће правосуђе да уради у том погледу.
Коментаришући оптужбе да он и хрватски члан Предсједништва БиХ Драган Човић врше опструкције евроатлантског пута БиХ, као и да то савезништво има „руски рукопис“, Додик је оцијенио да су то „глупости скуване у кухињи у Сарајеву“.
„Кад год наиђу на одређени проблем везано за европски пут, онда покушавају да то дислоцирају на Бањалуку или Мостар. Сви знају да је застој у заједничким институцијама и да се потенцијал који треба да обезбиједе муслимани у потребним већинама за европске реформе налази код њих и да Бакир Изетбеговић не може ништа да обезбиједи. Зато нам долазе ти приговори“, рекао је Додик.
У суштини, каже Додик, ти преговори се односе на оно да се „пребаци лоптица на други терен“.
„Бакир Изетбеговић, односно та политичка линија из Сарајева, како се показује, више је окренута Турској него Европској унији и то је нешто што се дешава у посљедње вријеме. Ми нисмо против тих европских реформи које се односе на оно што је потребно да се уради а то је упитник у складу са Механизмом координације, који је раније усвојен“, нагласио је Додик у интервјуу Срни.
Он је подсјетио да је тај механизам заједнички договорен између европских институција, Републике Српске и Федерације БиХ.
„То је усвојено и треба да буде поштовано. Само непоштивање механизма координације нас доводи у позицију да немамо завршено, на примјер, питање у вези са упитником или о акцизама. Република Српска има довољно руку да буде дио већине за те акцизе, али нема их код муслимана“, рекао је Додик.
Предсједник Српске каже да „не може да вјерује да неко баш у овом тренутку тако безочно лаже и сваљује одговорност за европски пут на другу страну, а не види да је то управо у Сарајеву“.
„Што се тиче атлантских интеграција Република Српска је донијела своју одлуку о томе да БиХ жели да остане неутрална и наш став када се буде разговарало о томе на нивоу БиХ биће управо такав – ми смо за неутралност. Не треба да помињем да се мора поштовати став парламента, без обзира из које опције долазио неко из Републике Српске и да ће, сходно начину одлучивања у БиХ, то остати тако, дакле да неће моћи донијети одлуку о прикључивању атлантским интеграцијама“, рекао је Додик.
На питање да прокоментарише предстојећу посјету чланова Предсједништва БиХ Србији, предсједник Српске оцијенио је да је добро што ће доћи до те посјете, те да и на тај начин Србија показује и доказује своју централну улогу у регионалним односима.
„Питање границе које треба дефинисати је кључно питање имајући у виду да се Република Српска о тој теми већ изјаснила и не види ништа спорно у приједлогу који долази из Београда. Могуће је очекивати да ће Сарајево, без икаквог разлога и ничим изазвано, правити проблеме у вези са тим. У сваком случају, вјерујем да ће доћи до отварања тог питања и приближавања ставова колико-толико“, рекао је Додик.
Он је рекао да по другим питањима Предсједништво БиХ, како је уставом дефинисано, не може много шта учинити без ентитета, без обзира што је свих претходних година игнорисана чињеница да је БиХ организована као заједница два ентитета и три народа и да се у надлежности ентитета налазе кључни послови који би могли да буду предмет разговора.
„Вјерујем да ће Србија, као и увијек, показати далеко више компактности и конзистентности у погледу ставова од Предсједништва БиХ, које се ионако не може ни о чему да договори“, каже Додик.
Упитан да прокоментарише изјаву извршног директора америчке организације „Атлантски савјета“ Дејмона Вилсона који је рекао да се Америка повукла из БиХ и „препустила Русима да започну подле игре у региону“, Додик је нагласио да у БиХ не види никакве „игре Руса“, поготово не војне.
„Очигледно да се неко ко сједи у Њујорку или Вашингтону више боји тога него ми овдје који не видимо ништа. `Атлантски савјет` је мимо званичних структура власти, али има одређени јавни утицај. Међутим, када се све прати у континуитету, види се да је идеја предсједника САД Доналда Трампа сасвим другачија, да је његова предизборна кампања и оно што је говорио о Уједињеним нацијама потпуно супротно од онога што говори `Атлантски савјет`“, рекао је Додик.
Он је додао да су поруке из ове организације да би требало појачати ангажман званичне Америке на Балкану и у БиХ очигледно рецидив старе администрације, који покушава да на исти начин и истим калупом обезбиједи присуство на неким другим мјестима.
„Према томе, превише је разлика и контрадикторности везано за званичну политику у самој Америци коју презентује Трамп као изабрани предсједник и неких невладиних структура као што је `Атлантски савјет`“, рекао је Додик.
Он је оцијенио да евентуални приједлог о отварању америчке војне базе у Брчком, што заговара „Атлантски савјет“, треба одбацити, те да БиХ не може да прихвати тако нешто.
„Треба одбацити било какав приједлог да на простору БиХ буде америчка војна или НАТО база. Њихово војно присуство већ је овдје довољно дуго да треба разговарати о томе како демилитаризовати БиХ, а не како је додатно милитаризовати. Да би неко рецимо одлучивао о Брчком, одлуку мора да донесу органи БиХ“, рекао је Додик.
Предсједник Српске каже да је потпуно увјерен да од тога нема ништа, јер Предсједништво БиХ не може да донесе такву одлуку с обзиром на то да је Народна скупштина Републике Српске донијела своју одлуку о војној неутралности.
„Брчко дистрикт је заједничко власништво два ентитета, није у власништву БиХ него два ентитета, тако пише у арбитражној одлуци“, подсјетио је предсједник Републике.
Тагови: Милорад Додик, Срби, Хрватска