Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра да уколико БиХ жели кренути напријед мора бити остварен унутрашњи договор и постигнут базични консензуз о БиХ, без учешћа странаца.
„Да је било памети и одговорности Дејтонски мировни споразум је требало спроводити у свим његовим дијеловима, а не мијењати неправним `бонским овлашћењима` и мијешањем странаца. Такав приступ би сигурно довео до далеко већег степена разумијевања и међунационалног помирења у БиХ, а овако се репродукују сталне размирице и сукоби“, истакао је Додик у ауторском тексту за „Глас Српске“ поводом 22 године од потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ.
Он је нагласио да су Република Српска и Федерација БиХ могле остварити изузетну сарадњу координацијом и хармонизацијом прописа, која би свима била од користи.
„То није учињено захваљујући и дијелу међународне заједнице која већ трећу деценију неодговорно управља у БиХ. Створено је подијељено друштво, стање је све горе и све даље од рјешавања суштинских питања – економских, социјалних, друштвених, регионалних. БиХ стоји и све више се дијели“, упозорио је Додик.
Он је подсјетио да су анекси кључни документи Дејтонског мировног споразума, а анекс четири или Устав БиХ основ за функционисање БиХ као заједнице држава настале у Дејтону.
„Није предвиђена никаква ратификација у парламенту `међународно призанте Републике БиХ`, што говори о њеном дотадашњем папирнатом постојању на терену“, додао је Додик.
Нажалост, истиче Додик, ни данас регион није изван судара великих сила, па ни његова стабилност не зависи само од међунационалних односа и пријеко потребног помирења.
„БиХ, настала прије 22 године у Дејтону, никако да искорачи из ратних стереотипа. Постојање више истина зависно од народа, још дуго, дуго ће опредјељивати односе, али и судбину БиХ“, оцијенио је Додик.
Он је поновио да Хашки трибунал, затварајући своје судовање, није дао балканским народима да сами праве своју историју без вишка и са надом у помирење након југо-балканских ратова, нити је донио било шта од онога што су били прокламовани циљеви – казна за злочинце, правда за жртве и помирење међу народима.
Додик је поновио да Уставни суд БиХ дјелује неправно и неуставно по формули -два Бошњака и три странца прегласају два Србина и два Хрвата, а на такав начин настале су и двије кључне одлуке овог суда.
„Прва такозвана одлука о конститутивности Бошњака, Срба и Хрвата на простору цијеле БиХ, а не на територији ентитета, како је прописано Уставом БиХ, регулише избор српског члана Предсједништва БиХ у Републици Српској, а бошњачког и хрватског из Федерације БиХ, као и делегата у Дом народа парламента БиХ. Ова одлука је послужила касније за бројна наметања амандмана на уставе ентитета и неуставних закона“, подсјетио је Додик.
Предсједник Српске истиче да је другом одлуком Уставног суда БиХ о „уставности“ одлуке о наметању Суда и Тужилаштва БиХ, коју је донио високи представник, извршен је удар на правосуђе.
„По Уставу БиХ постоји само Уставни суд БиХ, као једина уставна институција на нивоу БиХ. Сва остала правосудна надлежност – законодавна и судска, припада искључиво ентитетима. Креиран је систем неодговорности у коме су Суд и Тужилаштво БиХ правна карикатура, што ограничава и људе који у њима раде да са увјерењем и правим, а не измишљеним доказима, воде поступке и изричу пресуде“, закључио је Додик.