Када је Тужилаштво БиХ морало да одустане од оптужби за организовање референдума у РС, Сарајево је измислило нову причу како би политички прваци Републике Српске били држани под сталним притиском правосуђа, изјавио је за Спутњик предсједник Српске, Милорад Додик.
„Изјава Бакира Изетбеговића да предсједник Републике Српске треба кривично да одговара због изјаве коју је дао у Братунцу — да су познати пројекти исламских фондација које су усмјеравале новац како би се муслимани вратили уз Дрину и како би је поново окупирали — говори о систему у БиХ у коме Изетбеговић има утицаја на тужилаштво и остале институције. Такође, Бакиров потез говори и о потреби да се политички функционери Српске држе у стању сталног правног прогона“, каже Додик.
Подсјећа да се прије само неколико дана одустало се од прогона у вези са организацијом референдума, а када су из Тужилаштва БиХ саопштили да за то нису имали елемената онда су, како наглашава, у Сарајеву сјели и преко викенда нашли причу о изјави која је дата прије десетак дана.
„Нико Бошњацима није оспорио живот, нико није рекао да не смију да долазе у Подриње. Речено је да су неке од њихових фондација, које су организоване у исламском свету, имале планове те врсте. Шта ту није тачно? И данас сам спреман да потврдим такву изјаву. Ради се о медијској кампањи упереној против људи из Републике Српске — свако ко долази из српског дијела БиХ је лопов, криминалац, злочинац“, истиче предсједник Српске.
„То је њихов менталитет, и ништа друго. Показаће се да је тужба без икаквог основа, али нажалост, морате поново да пролазите кроз позивање тужиоца, морате опет да дајете изјаве.
Додик је 7. јула у Братунцу оптужио исламске фондације за, како је рекао, искључиво финансирање повратка муслимана уз ријеку Дрину, што је, према његовом мишљењу, оживљавање старих стратешких циљева. Ријеч коју је Додик употребио, подсјећа „Спутњик“ је „окупација“.
„Окупација је употребљена као ријеч која треба да манифестује намјеру тих фондација. То није био однос према Бошњацима, него према политикама које нико не може да побије да су постојале“, каже Додик и додаје да је Подриње било подручје од великог интереса муслиманских политичких структура још у вријеме комунизма, јер тамо гдје су била српска села, у то вријеме, нису се градили путеви, нити се доводила струја или вода.
„Али, тамо где су постојала бошњачка, муслиманска села, као што су села изнад Сребренице, грађени су путеви магистралне ширине. Уз Дрину, од Братунца до Скелана, гдје је до 1965. живјело око 50 000 Срба, пут није изграђен све до 2007, 2008, када смо га ми изградили, Све је то била организована активност тадашњих власти“, тврди Додик.
„Како објаснити што је комунистички режим, који је славио битке на Неретви и Дрвар, оставио та мјеста запуштеним и неразвијеним? Зато што су у њима живјели Срби. Али зато је Бугојно, које је било синоним за усташтво, пред крај Југославије било једна од пет најразвијенијих општина. Зашто Дрвар није био једна од најразвијенијих општина. То није далеко од Бугојна. То говори о политикама које су тада вођене. Тога смо свјесни и о томе говоримо и нећемо престајати да говоримо“, каже предсједник Српске и наводи да је повратницима Бошњацима у Подриње враћено 99 одсто имовине, да су урађени многи пројекти, а знатан број Бошњака и данас живи у том региону Српске.
Предсједник поново наглашава да је проблем у исламским фондацијама које у БиХ оперишу од краја рата.
„Многе од њих налазе се на списку УН као организације које финансијски и логистички подржавају тероризам. Неке од њих су, да би наставиле дјеловање у БиХ, промјениле имена и несметано наставиле са радом“, закључује предсједник Републике Српске Милорад Додик у интервјуу за „Спутњик“.
Тагови: Бакир Изетбеговић, БиХ, Милорад Додик, Тужилаштво БиХ