НИКАКВЕ приче о НАТО интеграцијама БиХ не постоје и народ у Републици Српској не мора да брине, рекао је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, у оквиру учешћа на Дипломатском форуму у Анталији.
„Чак су и структуре НАТО рекле да је за БиХ предвиђена сарадња, а не интеграција која је предвиђена за, на примјер, Грузију и не знам коју земљу. И шта сад објашњавати опозицији у Српској и не знам коме”, навео је Додик.
Он је одбацио приче опозиције у Републици Српској да БиХ иде “утабаним стазама ка НАТО”, истичући да лидери тих странака попут ПДП-овог Бранислава Бореновића и СДС-овог Мирка Шаровића “лажу и преузимају ставове муслиманских медија”.
„Нигдје се не може видјети да постоји било каква сагласност о томе о чему причају”, рекао је Додик вечерас за РТРС.
Он је истакао да је у Декларацији усвојеној на Самиту Процеса сарадње у југоисточној Европи /СЕЕЦП/ пружена подршка европској перспективи региона и потврђено опредјељење учесница СЕЕЦП-а за сарадњу са НАТО.
Додик је појаснио да се обично, ако се термином обухвата европска перспектива, мисли на ЕУ, а на НАТО када се каже ’евроатлантске интеграције’.
“А сада је речено /и раздвојено/ евро и евроатлантске интеграције, што пише у документу Декларације. Ми не тежимо ка НАТО-у и немамо никакву обавезу у том погледу. Острашћеност Шаровића и Бореновића у том смјеру ни у чему не помаже и то је спин који покушава да се прода народу. Оно што је сигурно, и народ у Српској уопште не мора да брине, јесте то да никакве приче о НАТО интеграцијама БиХ не постоје”, навео је Додик.
Он је нагласио да је и Србија неутрална према НАТО-у, због чега је и подржала ову декларацију, као и многе чланице НАТО-а које су биле на Самиту и прихватиле текст Декларације.
„Ми нисмо одлучили да идемо ка НАТО-у. Постоји само неки облик сарадње који је готово минималан”, рекао је Додик.
Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је одлив становништва проблем цијелог региона и појединих земаља ЕУ, те да људи Републике Српске треба заједно да се окупе и изграде облик патриотизма у борби за боље стање, мјесто и крај гдје су рођени.
Додик, који је учествовао на Дипломатском форуму у Анталији, рекао је да је важна тема свих самита на овим и ширим просторима демографска ситуација и шта урадити да се људи задрже.
„То је увијек и питање економије, развоја, плата и стандарда који је потребно обезбиједити. Али важно је развити и један облик патриотизма. Сви морамо заједно учинити све да побољшамо наше стање. Мислим да је Српска посљедњих година успјешно подигла бројне секторе и да је данас по свим критеријумима веома стабилна. Она нема изазове за губитак те стабилности”, рекао је Додик.
Он је додао да се људима не може забранити да одлазе у вријеме када и Њемачка вапи за радницима и гдје се наши људи најлакше интегришу.
Додик је рекао за РТРС да је Српска боље и сређеније мјесто за живот у односу на бројне земље које је посјетио, а у којима свакодневно влада гола борба за живот.
„Наши људи мисле да је негдје друго лако. Није. Треба сви да се заједно окупимо и изградимо облик патриотизма који полази из породице и који би успјешно промовисао борбу за мјесто и крај гдје смо рођени, за народ коме припадамо. Не могу један или два човјека, како се сматра, да обезбиједе све. То није тако. Потребно је заједништво”, закључио је Додик.
Он је поручио из Анталије да БиХ може опстати само на бази унутрашњег дијалога и договора, а никако страном интервенцијом.
„Питање конститутивности народа у БиХ већ је ријешено, и свима је јасно да је БиХ састављена од три конститутивна народа и два ентитета. То, наравно, није проблем, али јесте проблем када неки покушавају да продају причу о грађанском уређењу и асимилацији, односно подређивању једног од народа у БиХ”, рекао је Додик.
Према његовим ријечима, можда то за Запад звучи лијепо, али је за људе у БиХ неупотребљиво.
„И даље мислим да БиХ има малу шансу да успије. Мислим да је ово и даље земља у којој се мрцваре и народи и политичка структура”, рекао је Додик за РТРС.
Он је поздравио став предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана да је БиХ могућа као одраз свих у БиХ, а не само једних.
Према Додиковим ријечима, у БиХ мора да постоји и дијалог и базични консензус, ма колико то тешко било.
Он је констатовао да су многи унутрашњи договори у БиХ разорени међународним интервенционизмом.
„Било какви међународни рецепти за некакво будуће уређење БиХ нису реални, ни могући. То је пропала идеологија САД и њихове идеологије глобализације посредством либерализације коју треба продати другим народима. То, једноставно, није прошло, јер је данас у фокусу теорија државног суверенитета”, навео је предсједавајући Предсједништва БиХ.
Он изражава жаљење што БиХ нема никакав приступ према тим свјетским трендовима, а о томе говори и прича о евентуалном доласку новог високог представника у БиХ.
„Мени је, и нашим српским генима, непојмљиво да прижељкујемо да у БиХ дође странац и да управља нама, јер ми смо борци за слободу и не трпимо странце у смислу да владају над нама. Можемо бити пријатељи и можемо бити добри домаћини, али не можемо дозволити да неко дође код нас и да влада над нама”, категоричан је Додик, који је и предсједник СНСД-а.
Додик додаје да “ако Бошњаци у томе уживају, Срби не уживају” и закључује да “проблем будућности земаља западног Балкана не може бити ријешен страном интервенцијом”.
Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган апсолутно разумије ситуацију у БиХ, преферира све народе и сматра да БиХ једино може да функционише ако се задовољи и пронађе минимум интереса свих конститутивних народа.
„Искористио сам прилику да му поменем да је БиХ под протекторатом и да је због тога тешко да се креће, као и да Турска као чланица Савјета за спровођење мира мора да води рачуна и о ставовима других народа у БиХ… Из тога је произашла његова тврдња да само заједничким интересима БиХ може наставити да се гради”, рекао је Додик у оквиру свог учешћа на Дипломатском форуму у Анталији.
Он је навео да је са Ердоганом разговарао о економији, превасходно градњи ауто-пута који треба да и преко територије Српске и њених општина и градова споји Београд и Сарајево.
„Разговарали смо и о унапређењу трговинске размјене”, рекао је Додик за РТРС.
Он је навео да у вези са тим Турска намјерава да појача капитал у “Зират” банци, али да морају да буду ријешени одређени проблеми у Федерацији БиХ /ФБиХ/.
Додик је истакао да је са Ердоганом разговарао и о борби против пандемије вируса корона, те да је обавијештен да би Турска до октобра могла успјети да крене да прави своју вакцину, а која ће једнако бити на располагању свима.
Он је рекао да је Ердоган помињао могућност да у каснијој фази поново буду активирани трилатерални састанци – БиХ, Србија и Турска с једне стране, а с друге између Турске, БиХ и Хрватске.
“Прву трилатералу смо имали, али очигледно је да ће бити тешко обезбиједити ону са Хрватском с обзиром на њихов став према Предсједништву БиХ у вези са Жељком Комшићем”, рекао је Додик и додао да је Ердогану захвалио за успјешну организацију форума.