ДЈЕВОЈКЕ СУ СКАКАЛЕ У ЛЕДЕНУ ДРИНУ ДА СЕ СПАСУ УСТАШКОГ НОЖА: Обиљежавање 78 година од страдања Срба у Старом Броду

У Старом Броду, код Вишеграда, данас ће бити обиљежено 78 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су побиле усташе Јуре Францетића.

Обиљежавање ће почети у 12.00 часова, када ће бити служен парастос, а у 12.20 часова биће положени вијенци и цвијеће код спомен-обиљежја.

Помену ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић и делегација Народне скупштине Српске, коју чине народни посланици Перо Петровић и Небојша Вукановић.

Полазак бродом из Андрићграда планиран је у 10.45 часова, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

Сјећању на овај историјски догађај од републичког значаја, у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом у Републици Српској, присуствоваће смањен број представника републичких институција, локалних заједница и удружења од јавног интереса проистеклих из отаџбинских ратова.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ да би оствариле свој циљ – границу Независне Државе Хрватске на Дрини.

Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица.

Прелаз у Србију у Вишеграду су блокирали Италијани, па је један број људи кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске „Ханџар дивизије“.

Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, углавном на обали ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи, данашњој општини Вишеград.

Усташе су у том покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Један број људи утопио се у Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи извршено је 22. марта 1942, али су убијања трајала до почетка маја те године.

Српски цивили су углавном били из збјегова са подручја Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова, Пала и Сарајева.

Српске цивиле, нагомилане на обали, напале су усташе, убијале, мучиле, силовале жене и бацале у воду, а неки су, да би се спасили од усташког ножа, сами скакали у ледену Дрину. Према изјавама свједока, један број људи од убијања су спасили Нијемци и недићевци.

Према историјским подацима, згрожени овим страдањем српског цивилног становништва, Нијемци су прекинули стравични покољ и дозволили људима да пређу у Србију или да се врате својим домовима. Нажалост, половина оних који су се вратили, страдала је у наредном периоду.

У Старом Броду је 2008. године подигнуто обиљежје као знак сјећања на овај злочин. На плочама од камена уклесана су имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен-капеле и звонаре.

Прошле године у септембру у Старом Броду је освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обиљежавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.

Постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством. Урадио га је архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.