Димић је навео да термин Холокауст означава истребљење јеврејског народа у Другом свјетском рату, док геноцид подразумијева „убиство чланова групе“, „тешке повреде физичког и менталног интегритета групе“, „намјерно подвргавање групе таквим животним условима који треба да доведу до њеног потпуног или дјелимичног физичког уништења“, „мјере усмјеренен ка спречавању рађања у оквиру групе“, „принудно премјештање дјеце из једне групе у другу“.

Он је за данашње „Вечерње новости“ рекао да се у Сребреници, која је била заштићена, али не и демилитаризована зона, догодио страшан злочин, али не и злочин геноцида, онако како је означен Резолуцијом 96 УН од 1946. године.

Димић је нагласио да су том злочину претходили поједнако тешки злочини у Братунцу и околини које су извршиле јединице под командом Насера Орића, стациониране у Сребреници.

Он је навео да је Запад саучесник муслиманске стране у тим злочинима, те да је истовремено са Алијом Изетбеговићем, уз остало, жртвовао Сребреницу.

– Прије би се могло рећи да се на том простору подједнако, као и у Првом и Другом светском рату припремао и вршио геноцид над српским народом, који је означаван трајно непожељним – рекао је Димић.

Димић је подсјетио да су злочини над Србима вршени у околини Сребренице у континуитету од 1992. до 1995. године, када је страдало 3.500 Срба, као и да су Срби сматрани реметилачким фактором и за њих у БиХ, која је сматрана искључиво муслиманском и католичком, није било мјеста.

Он је напоменуо да се вршила дехуманизација Срба, називани су четницима, смећем, даване им анималне особине, одузимано људско достојанство, означавани русофилима, противницима новог свјетског поретка и Европе…

Према његовим ријечима, уочљиво је планско и систематично одстрањивање Срба из средине у којој су вијековима живјели, а тешко схватљиву мржњу према Србима је подстицала и пропаганда и актуелна политичка мисао у Изетбеговићевој „Исламској декларацији“.

Он је навео да се то уклапало у концепт Алије Изетбеговића о националној и вјерски чистој БиХ, а значајан утицај добио је антисрпски, антиправославни, антисловенски „расистички национализам“.

Димић је закључио да, уколико се дешавања око Братунца и Сребренице не истраже и истина, ма каква била, о минулом рату, али и претходним на овим просторима, не саопшти, злочини ће се понављати и у будућности.