„ДАНИ СЈЕЋАЊА“: Не смијемо заборавити српске жртве

У Бањалуци је данас почела тродневна манифестација „Дани сјећања“ коју, као својеврстан помен српским жртвама у 20. вијеку с посебним освртом на протекли рат у БиХ, организује Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика.

Централни догађај била је меморијална академија „Из сјећања по очима“, на којој је приказана и мултимедијална презентација српског страдања у ратовима током протеклог вијека.

Академији је присуствовао предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Предсједник Српске, обраћајући се присутнима, рекао је да је српски народ највећи страдалник у 20. вијеку, да српске жртве не смију бити заборављене и да морамо да развијамо културу сјећања.

Додик је истакао да је над српским народом почињено неколико геноцида, да је српски народ више пута окупиран и прогнан, а да жртве које је наш народ дао имају имена и презимена, право да буду памћена, а ми обавезу да их памтимо како не би били заборављени.

– Ако не будемо имали своје памћење, као услов нашег идентитета, онда ће нам други креирати памћење и на тај начин нас поробити и чинити све да изгубимо оријентацију, не само према прошлости, већ и будућности – навео је Додик и истакао да је српски народ одувијек био жртва међународних сила које су га бомбардовале и нападале, како је рекао, из само њима познатих разлога.

Додик је напоменуо да српски народ не жели освету, али исто тако не жели класификацију злочина по томе да су их починили само Срби.

Нагласио да је култура сјећања важна и због отпора према стигматизацији српског народа, која се користи као начин поништавања српског националног идентитета и као средство контроле кроз наметање кривице.

Предсједник Српске је поручио да је одбрана части српских жртава морална обавеза друштва, једнако важна и због прошлости, али и због будућности, јер сваки заборав га чини саучесником у злочину над властитим народом.

– Нажалост, ми још нисмо сагледали величину жртве коју је наш народ, само у посљедња два вијека, поднио за слободу и очување националног индентитета, али и за слободу других народа – нагласио је Додик

Предсједник Српске је закључио да нема слободе за српски народ без државе и да је зато створена Република Српска, као гарант опстанка српског народа.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Милорад Којић, обраћајући се присутнима на Академији, истакао је српске жртве нису и неће бити заборављене и да, нажалост, има на стотине свједочења оних који су преживјели разне облике тортуре, на хиљаде мртвих, прогнаних и ојађених којима се дугује истина.

– Искрено и озбиљно треба радити на томе да генерацијама које долазе не оставимо у насљеђе тешко бреме кривице, а још мање имамо право на то да заборавимо страдање српских цивила по бројним логорима у БиХ, одсјечене главе заробљених српских бораца на Озрену, масовне егзодусе, оскрнављене лешеве, страдање малог Слободана из Зворника, двогодишње Данке из Јошанице, дјевојчице Мирјане, бањалучких звјездица и друге дјеце, чија смрт нас посебно обавезује да спомињемо и памтимо – истакао је Којић.

Манифестацији је присуствовао и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, као и министри у Влади Републике Српске.

Чубриловић је изјавио новинарима пред почетак Меморијалне академије да је институционално дјеловање једнини начин да се докаже све оно што је учињено над Србима у протеклим ратовима.

– Пут до истине је дугачак, понекад и недостижан. Али Српска, преко својих институција покушава да сачува истину. То настоји и одржавањем ове манифестације – рекао је Чубриловић. Он је изразио наду да ће истина о страдњима Срба бити достижна, бар као утјеха „онима којима треба“.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић рекао је вечерас новинарима пред почетак Aкадемије, да је култура сјећања веома битна за српски народ, с обзиром на жртве, страдања и заблуде које постоје у историји.

– Историја нашег народа је крвава и тешка. Она је свједок времена у којем смо страдавали, били изложени разним притисцима и у којем нас је, на неки начин, изневјерило оно у што смо вјеровали, па и комшије и они са којима смо били у заједници у првој и другој Југославији – рекао је Савановић и навео да је 20. вијек био вијек крвавог и стравичног страдања српског народа, због тога што су Срби увијек бранили слободу, достојанство, вјеру и само оно што им припада.

Предавање на ФПН-у о теми „Дејтонски мировни споразум и Република Српска“

Академик Владимир Лукић сматра да су 22 године након потписивања Дејтонског споразума сачуване основне карактеристике Републике Српске.

– Један број питања која су позитивно била ријешена у Дејтону за Републику Српску на неки начин су окрњена и изгубљена, оправдано или неоправдано, јер је то једноставно тешко било и бранити – истакао је Лукић на предавању на Факултету политичких наука у Бањалуци о теми „Дејтонски мировни споразум и Република Српска“.

Лукић, који је био један од преговарача испред Републике Српске у Дејтону, рекао је да је проблем Српске био што се на преговоре у Дејтон кренуло са 46,5 одсто контроле територије БиХ од 67 одсто, колико је некада држала.

– Мислим да је Српска у Дејтону добро прошла, јер је пред собом имала добро припремљен кадар и делегације на преговорима – закључио је Лукић на предавању којим је данас у Бањалуци почела тродневна манифестација „Дани сјећања“.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Милорад Којић напоменуо је да је Република Српска Дејтонским мировним споразумом међународно призната.

– У посљедње вријеме постоје стални покушаји рушења Анекса четири Дејтонског мировног споразума, односно измјене Устава ванинституционалним дјеловањем – истакао је Којић.

Он је навео да је најбољи примјер за то последњи покушај подношења захтјева за ревизију пресуде по тужби против Србије пред Међународним судом правде у Хагу, с намјером разградње Дејтонског споразума и рушења Републике Српске.

– Овим предавањем желимо да студентима скренемо пажњу који је значај Дејтонског мировног споразума за Републику Српску – нагласио је Којић.

Он је оцијенио да је неопходно у Републици Српској радити институционално на изградњи „културног памћења“.

– Само на тај начин неће се дозволити другима да нам пишу историју – истакао је Којић и подсјетио како то раде Хашки трибунал и правосудне институције БиХ.

Према његовим ријечима, на овај начин жели се скренути пажња на српске жртве, али се не настоји оспорити било чије страдање.

Историчар Горан Латиновић рекао је да је увјерен да Српска може да одоли свим притисцима за ревизију Дејтонског мировног спуоразума.

Латиновић је закључио да је изворни Дејтонски споразум веома нарушен, посебно од 1996. до 2006. године и губитком Војске Републике Српске.

Предсједник Студентске организације Факултета политичких наука у Бањалуци Милош Ковачевић сматра да би у наредном времену требало студентима на овом факултету као изборни предмет понудити изучавање историје Републике Српске.

У мултиплексу „Палас“ у уторак, 14. марта, у 18.00 часова премијерно ће бити приказан документарни филм у продукцији Радио-телевизије Србије „Злочин без казне“, аутора Слађане Зарић. Премијери филма ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић.

Исти дан ће, на Правном факултету, у 11.00 часова бити одржано предавање „Искуства у раду Хашког трибунала“. О овој теми говориће адвокат Бранко Лукић и асистент на Правном факултету Оливера Шево.

У Културном центру Бански двор у сриједу, 15. марта, у 18.00 часова биће одржана промоција монографије „Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995“.

Ове године у плану Центра је и промоција публикације „Хронологија догађаја у бившој Југославији 1989-1995. године“ и „Историјски преглед ратних дешавања“, а биће представљена и публикација о НАТО бомабрдовању Српске.

Тагови: Дани сјећања, Милорад Додик, Срби