ДАН КАД ЈЕ И КРВ ГОРЈЕЛА: Злочин који се не може и не смије заборавити
Фото: glassrpske.com
Прошле су 24 године од злочина муслиманских паравојних формација над припадницима ЈНА, који су 15. маја 1992. године у колони, према раније постигнутом договору, напуштали Тузлу.
Војници су се повлачили из касарне „Хусинска буна“ и требало је да из БиХ, преко Бијељине, крену за Србију.
За овај злочин, у којем је убијено најмање 59 војника, а 44 рањено, до данас нико није одговарао.
Преживјели учесници колоне, која је нападнута и запаљена, и данас тешко о томе причају јер их боли сјећање на погинуле и рањене другове – на дан када је „и крв горјела“.
Славко Новаковић, преживјели учесник колоне, тешки ратни војни инвалид, каже за Срну да је команда ЈНА постигла споразум са општинским властима у Тузли о мирном и безбједном напуштању града у правцу Бијељине.
Међутим, колону, која је у мирнодопској формацији напуштала град, из засједе су напале паравојне формације „Патриотске лиге“, „Зелених беретки“ и јединица Територијалне одбране /ТО/ БиХ.
„Одговорност за овај напад сносе тадашње власти општине Тузла, које су гарантовале безбједан излазак ЈНА из града“, истиче Новаковић.
Када је ријеч о овом злочину, истиче он, судови и тужилаштва у БиХ не постоје 24 године.
„Тамо не постоји нико ко би могао или желио да процесуира злочин над недужним војницима“, констатује Новаковић и напомиње да је веома тешко послије оволико година говорити о ономе шта се десило тог кобног дана.
Он се нада да ће све институције, почевши од подносиоца тужбеног захтјева до правосуђа БиХ једном „уредити ову материју и довести је у процес одлучивања, односно до починиоца овог злодјела“.
Новаковић је огорчен /не/радом судова и тужилаштава у БиХ, када је ријеч о овом, али и свим другим злочинима почињеним над Србима.
Најбоља потврда чињенице да је напад на колону ЈНА био организован јесте податак да је тузланска регија, одмах послије овог напада, „очишћена“ од Срба и да их је више од 120.000 напустило то подручје да би спасили своје животе.
Преживјели учесници колоне и породице страдалих војника имају огромно повјерење у Владу Српске јер, наводи Новаковић, захваљујући њој имају прилику да већ неколико година на Брчанској малти, на мјесту страдања, одају пошту погинулим друговима.
Породице побијених војника, као и преживјели учесници колоне, вјеровали су да ће Апелациони суд у Београду за Илију Јуришића донијети одлуку којом потврђују раније изречену казну од 12 година затвора.
Ипак, њихова очекивања су изневјерена јер је Апелациони суд у марту донио правоснажну пресуду којом је високи функционер тадашњег МУП-а БиХ Илија Јуришић ослобођен оптужби за ратни злочин над колоном војника ЈНА у Тузли 1992. године, јер није било доказа да је наредио напад.
Преживјели учесници колоне, подсјећају да је напад на њих, на 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се у договору са властима Тузле мирно повлачила из касарне „Хусинска буна“ са око 200 моторних возила и око 600 старјешина и војника, изведен неочекивано, из засједе.
Извели су га припадници муслиманског МУП-а БиХ, муслиманске ТО БиХ и „Зелених беретки“.
Према изјавама преживјелих учесника, колона је нападнута на Брчанској малти са околних зграда, па чак и са зграде болнице, а дуж цијелог пута биле су постављене мине и друга експлозивна средства.
Напад је преносила Тузланска телевизија уз погрдне и антисрпске повике и покличе.
Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране. Тај први напад је трајао пола сата, а затим је услиједило појединачно убијање рањених и преживелих војника ЈНА.
На Брчанској малти у Тузли и на градском гробљу Пучиле у Бијељини у недјељу, 15. маја, биће обиљежене 24 године од страдања припадника ЈНА.
На састанку пододбора Владе Републике Српске за обиљежање значајних историјских догађаја предсједник Велимир Дуњић рекао је да је на мјесту злочина у Тузли, као и у Сарајеву, промијењен и назив улице, па је некадашња Брчанска малта сада Улица Армије БиХ.
„Назив улице се може избрисати, али злочин не може и ми ћемо сваке године обиљежавати страдње у ‘Тузланској колони’, да се не заборави, да се не би поновило“, напомиње Дуњић.
Он је критиковао нецивилизацијски чин бацања ружа у Сарајеву након одавања поште жртвама у Добровољачкој улици.
Дуњић је подсјетио да је слично као у Сарајеву и на мјесту злочина у Тузли постављена спомен-плоча браниоцима Тузле, а није дозвољено постављање споме-плоче жртвама злочина на Брчанској малти.
